Luka Petrovic.jpg (361 KB)

Децембар је мјесец у коме се сумирају резултати и гледа колико се и шта урадило у претходних 365 дана, као и шта треба промијенити у надолазећој години. У Требињу се гради, планирају се нови пројекти, завршавају стари, истиче у интервјуу за „Глас Требиња“ Лука Петровић, генерални директор Електропривреде РС. За наш лист, говори и о раду Електропривреде, спорту, борачким категоријама, помоћи студентима, сарадњи са Србијом.

Електропривреда ради, ствара, привређује али када подвучете црту, а вријеме је подвлачења црте, јесте ли и колико задовољни резултатима оствареним у 2023. години која је на измаку?

У управи Електропривреде, посљедњих пет година ради одличан тим и направили смо најважнију ствар, израдили десетогодишњи план развоја Електропривреде 2019/2029. године. Март, април и мај 2019. године искористили смо да израдимо план развоја у коме смо планирали да направимо 1.000 мегавата из обновљивих извора и задњих неколико година се посвећује важна пажња изградњи нових енергетских објеката у Електропривреди РС, а тиме и у Српској. Да нисмо имали план, не бисмо данас имали уговор о извођењу радова за Дабар, не бисмо имали уговор о извођењу радова Хидроелектране Мрсово на ријеци Лиму, потписан уговор за ХЕ Бистрица на ријеци Бистрици, три хидроелектране. Све ово резултат је озбиљног приступа развоја Електропривреде РС. Значи, кад смо направили план гледали смо шта можемо урадити од године до године јер нема тог система гдје се резултати могу појавити за двије до три године.

Морам да кажем и да се у РС у ратном и поратном периоду, када није било инвестиција а ни кадрова који су могли да их прате и у енергетици и у неким другим сегментима, мало шта могло развијати. Задњих 10 година снажно се ради и видљиво је да постоје резултати, поготово у енергетском сектору.

Електропривреда РС ће за 2023. годину имати највећу добит у својој историји.У протекле четири године имали смо позитивно пословање свих, од укупно 12 предузећа која се налазе у саставу Електропривреде РС, што ћемо објавити на нашој годишњој конференцији у фебруару 2024. Када смо имали план, лако је све било реализовати и ускладити са енергетским пакетима које је усвојила и БиХ, а тиме и РС и Електропривреда РС. Примјењујемо норме које се примјењују у Европи и једини смо успјели у потпуности да раздвојимо снабдијевање и дистрибуцију, и физички и путем рачуна који пристижу грађанима за електричну енергију.

Тако на рачунима данас имамо дистрибутивну мрежарину од које се финансира дистрибуција, преносну од које се финансира Електропренос БиХ, електричну енергију од које се финансира искључиво пет производних предузећа, затим накнаду за обновљиве изворе којом се финансирају сви који су покренули мале хидроелектране или соларне електране и који су прихватили уговор да енергију продају Електропривреди. Имамо и накнаду за снабдијевање, нову област која је заживјела код нас. То значи да се од оних 2,48КМ на рачуну, финансира јавно снабдијевање, плус Управа за индиректно опорезивање наплаћује порез на додату вриједност. Дакле, свако има своју дјелатност, које се финансирају путем рачуна испостављеним грађанима и привреди.

Што се тиче матичног предузећа оно има и трећи приход – од трговине електричне енергије. Као што знате буде периода у току године када се и увози електрична енергија, као и када се енормно продаје. У просјеку, ми значајне приходе направимо од продаје електричне енергије. Дакле, систем Електропривреде не своди се само на рачун за електричну енергију. Морам да нагласим да Електропривреда РС са нижим примањима у односу на све остале Електропривреде у региону, остварује позитивно пословање и колико може у законским оквирима помаже спорту, култури, има најбоља примања у просјеку у РС и одржава стабилност пет производних енергетских објеката, као и стабилност дистрибутивног система који је новим законом искључиво у надлежности Регулаторне агенције за енергетику РС.

ПРИПРЕМЕ ЗА КОНГРЕСНИ ЦЕНТАР

Електропривреда РС је покренула још један пројекат. Расписан је конкурс за изградњу Конгресног центра у Требињу. Колико нам о томе можете рећи?

Направили смо нешто што ће остати у овом граду. Електропривреда је из донација остварених из добити матичног предузећа у Требињу значајна средства пребацила Граду Требињу у овој и прошлој години за реализацију спортске инфраструктуре, али смо се одлучили да направимо Конгресни центар. Расписали смо међународни тендер, односно позив за израду конкурсног рјешења. Са првонаграђеним на конкурсу, који ће оцјењивати мериторна комисија у саставу професора и декана Архитектонских факултета из региона, наставићемо да уговарамо и пројектовање, које ће створити услове да се може приступити извођењу радова. Ко ће бити изабран одредиће стручна комисија. Рок за приспијеће конкурсних рјешења је 7. март. Влада велико инетерсовање и ми очекујемо да ћемо добити доста и међународних рјешења.

Наш главни консултан проф. др Иван Рашковић са Архитектонског факултета у Београду заједно са нама, опредијелио се да Конгресни центар буде мултифункционалан. Дакле, ту ће поред конгреса, бити могуће одржавати и сајмове, изложбе, малтене ћемо имати и музејски дио за разне панел дискусије, затим ВИП дио, паркинг и зелене површине.

Локалитет до 10 хектара обухвата Зонинг план „Ново Требиње“, на простору од Града сунца према путу за Љубово и Биоград, дуж трасе за Дубровник. На том локалитету, код тзв. волан кривине излази западна обилазница. Уз конгресни центар читав један појас ћемо попунити јавним површинама, хотелом за будућег инвеститора. Такође, планирана је изградња парка и спортске дворане те школе или Дома здравља, Дјечијег вртића. Читав тај простор биће попуњен до пословне зоне Волујац у појасу до 200 метара.

Град Требиње је власник земљишта, уз један дио приватног земљишта и,  са Електропривредом РС заједничким снагама настојаћемо да створимо услове да се у овом пакету прави и спортска дворана у Требињу. Више детаља о том моделу биће познато након усвајања конкурсног рјешења, значи у марту мјесецу наредне године.

Из Електропривреде је дошла вијест да су врата отворена за све студенте техничких наука. Да ли је тако?

Јесте. Управо смо ових дана добили неколико захтјева гдје су нам се студенти по тој вијести пријавили. Студенте који немају стипендије, а студирају техничке факултете, спремни смо да финансијски помогнемо. Да ли ће то бити једнократна одлука, стипендија или неко друго давање, видјећемо, али мислимо да је у овој фази најважније их финансијски подржати. Нама је важно да је редован студент, да му можемо финансијски помоћи зато што нема стипендију из неких разлога и желимо да ти факултети буду посебно обухваћени овим програмом подршке јер су у нашем систему те струке потребне у будућности. Ако ми обратимо пажњу на њих током њиховог школовања, убијеђен сам да ће се свако од њих послије јавити и питати може ли радити у овом систему. Имамо много посла, неколико инвестиција и већ сад нам требају кадрови. Гарантујем да, када би се сад јавио било који грађевински инжињер, да би био запослен одмах, небитно гдје да је завршио факултет, јер знамо да је грађевина искључиво јавни универзитет. 

Како коментаришете медијске натписе о кинеским фирмама и споровима пред Уставним судом БиХ и УНЕСКОМ?

То је била једна политичка иницијатива посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ прије двије године који су сматрали да се нарушава самосталност БиХ. Међутим, ми врло добро знамо да је по Дејтону имовина припала ентитетима, а ентитети чине спољни оквир БиХ и имају Савјет министара, а не Владу. Дакле, БиХ нема Владу БиХ већ Савјет министара, а савјет значи да се консултују два ентитета и кроз представнике који се бирају могу да управљају савјетом, а то је Парламентарна скупштина кроз Дом народа и Представнички дом.

Они су покренули иницијативу о оспоравању легалности изградње Хидроелектрана на горњем току ријеке Дрине, заједничког пројекта Електропривреде Србије и Електропривреде Српске. Међутим, Уставни суд је доносио инструкције Агенцији за концесије БиХ која нема ни број чланова попуњености и која не функционише. Никада ништа није урадила за вријеме свог постојања, а мислим да постоји преко 12 година. Оно што је за очекивати је да у наредним мјесецима, пошто знамо да то споро иде, Уставни суд заврши тај предмет, али сигурни смо да не може да оспори градњу хидроенергетског објекта на територији Републике Српске. Тај хидроенергетски објекат ће доносити ПДВ цијелој БИХ, неће га доносити само Фочи или Хидроелектранама на горњем току ријеке Дрине и за очекивати је да ова политичка клима мало омекша. У супротном, долази до угрожавања оваквих темеља БиХ јер РС мора да иде даље, не можемо гледати кочничаре већ морамо упирати очи у оне који хоће да је вуку напријед.

ЗНАЧАЈАН НАПРЕДАК ТРЕБИЊА

Били смо свједоци посљедње Скупштине када су неке важне одлуке донесене. Веома важно усвајање рекордног буџета за наредну годину, о чему је била и дуготрајна расправа. Из угла обичног грађанина, јесте ли Ви задовољни како Требиње изгледа?

Морам да кажем да Требиње сигурно иде узбрдо, а да има проблема, да их је било и да ће их бити, тога је свако свјестан. Међутим, оно што помало забрињава је неангажман многих људи. И данас многи људи мисле да ће нешто доћи само од себе. Мислим да је врло важан свачији ангажман у смислу давања рјешења. Слушамо примједбе и то је у реду, али дајте да идемо ка рјешењима, зато служи Скупштина Града Требиња.

Скупштина мора да доноси одлуке које ће направити љепше и привлачније Требиње и које ће привући људе да долазе и да живе у њему, да купују некретнине, да купују било шта друго. Е, да би се то урадило, неко мора да ради. И  мислим да је овдје сигурно отворен позив за Градску управу, а убијеђен сам да градоначелник Мирко Ћурић даје максималне напоре као нико досад у историји Требиња у задњих 30 година на реализацији многих пројеката и инвестиција. Сигуран сам да му недостаје кадрова, без обзира колико има запослених. Запослени је једно, али морају бити кадрови који доносе одлуке и који преузимају проблеме и на њих одговарају.

Међутим, пред медијима не би нико да се појави и да образложи. Многим људима се покварила слика о Требињу јер се више прича о проблемима и ствара се утисак да се ништа не ради управо зато што многи који управљају неким елементима нису испричали шта раде. А раде много. И у пољопривреди, и у подршци програмима дјетету, породици, жени и мајци, урадило се више него прије седам година.

У борачким категоријама смо подигли давања, али по мени то није добро рјешење и сада се прави један нови приступ Борачкој организацији. Ми, као скупштинска већина, смо наложили да се да комплетан преглед дјеце богинулих бораца чија су имена уписана у Спомен собу, да видимо гдје су дјеца, да ли живе у Требињу. Нису сви ни имали дјеце који су били ожењени, али гдје су њихове супруге јер су оне супруге погинулих бораца и да коначно ставимо тачку на тај проблем. Послије тог проблема иду и све друге породице погинулих бораца које су се доселиле у Требиње. Дат је задатак Борачкој организацији да направе пресјек стања, како би власт систематски могла приступити коначном рјешавању свих захтјева.

Желимо да видимо какво је очекивање и нечија стварна потреба, а вјерујем да ће људи давати праве податке па ће се приступити ратним војним инвалидима 4. категорије, и оним демобилисаним борцима који нису рјешени, а немају услове за пензију и нису помогнути. Можда је некоме дата једна помоћ, некоме три, а има изгледа и оних којима није дата ниједна. То је зато што морају боље да раде мјесне борачке организације, морају да знају која кућа није добила никакву помоћ и пружену руку, а има их. Значи, мора се знати ко се испустио и о кога су се систем или власт огријешили. А има ли могућности - има. Е то је један озбиљан посао и то не може да ради један Мирко Ћурић или Лука Петровић, треба да ради 16 мјесних борачких организација, 18 мјесних заједница, неколико начелника Одјељена у Градској управи и да сложе приоритете. 

Зато мислим да је учињено много, да је овај град значајно напредовао, да има простора да се са овим максималним буџетом инвестира и у наредној години или годинама. Много се урадило, много тога треба урадити да би се очувао квалитет живљења у нашем граду. Наравно да није лако и наравно да је лако критиковати власт и понашати се неартикулисано на Скупштини Града или на улици, али преузмите проблем па да видите како га је тешко ријешити.

Овдје сви мисле да је довољно сјести у фотељу, при чему говорим о дијелу опозиције не о свима јер један дио се не појављује, виде да овакво опозиционо дјеловање не доприноси бољем животу у нашем граду. Радовао бих се кад бисмо имали конструктивну опозицију која би тражила рјешења и предлагала како нешто треба урадити. Ми смо ипак одговорни пред народом и, као скупштинска већина и као Градска управа даћемо све од себе да унаприједимо живот у овом граду, да привучемо додатне инвестиције, да искористимо и помоћ Србије и помоћ Владе Републике Српске и да уз помоћ кредитних аранжмана омогућимо квалитетнији живот у Требињу. Не може нико да каже да данас живи лошије у односу на прије 10 или 15 година. И није ово политичка флоскула него истина.

Ипак, морам да кажем да се поправило стање у већини породица, али исто тако овом приликом позивам све поштене Требињце да напишу писмо ако су чули да је неко добио нешто, а да су они то исто требали добити. Усменим путем се ништа не рјешава. 

ВАЖНО ЈЕ УЛАГАТИ У СПОРТ

На недавно одржаној свечаности избора најбољег спортисте Гласа Српске у Бањалуци, поред тога што је ово признање отишло у Требиње, Вама је додијељена плакета за допринос, развој и подршку спорту Републике Српске, двије реномиране и јаке компаније Мтел и Електропривреда РС су добиле та признања. У спорт се прилично улаже, а шта говоре Ваши подаци, колико је тачно уложено у спорт у овој години?

Тачно је да је Електропривреда РС у 2023. години само у спорт и спортске организације у Српској уложила 8.780.000КМ без ПДВ-а јер има спортских организација које су у систему ПДВ-а. Тај новац је допринио очувању спорта у РС. Знам сигурно да им је тај новац помогао, пошто га нису добили из других извора које су очекивали у овој години. Наравно, имамо идеја како спорт финансирати. У Европи се не финансира из државног система, већ претежно на основу рекламе и кладионица које зарађују новац на спорту. У Требињу морамо и са реалном привредом разговарати о значајнијој подршци нашем спорту. Мислим да Требиње није имало никада већи буџет за спорт. Када кажем Требиње, мислим да је ту Град Требиње допринио заједно са енергетским сектором око 80% за спорт, по 10 % су дале требињска привреда и привреда РС. Наравно, има и привредних друштава која помажу из цијеле Републике наше спортске колективе.

Морам рећи да ми је драго што је наш Требињац, Божидар Вучуревић, изабран за спортисту године, у огромној конкуренцији. Побрајајући резултате које је остварио, јасно је да је пред њим велика перспектива и каријера. Он је веома одговоран, стабилан дечко који ће, убијеђен сам, остваривати добре резултате. Било је још Херцеговаца и других ефективних момака из различитих спортова, попут Владимира Станковића из РК „Леотар“, који је био девети. Свакако радује чињеница да нам је спорт у Требињу добро примијећен у Републици Српској.

Ми смо и у наредној години планирали средства за спорт. Видјећемо колико ћемо моћи, зато што је електропривредни систем прилично притиснут и ниским цијенама електричне енергије, односно ниским примањима од 80% енергије која се прода у РС. Притиснути смо и арбитражним поступком око Угљевика који очекује да им платимо главницу, а знамо да то производно предузеће не може без помоћи матичног. Притиснути смо и ситуацијом у Термоелектрани Гацко гдје имамо проблема са квалитетом руде и гдје радимо постројење за прочишћавање угља у вриједности 70.000.000КМ, затим силним инвестицијама које не смијемо да зауставимо. Значи, наш основни циљ је да инвестиције морају да иду напријед.

Ипак, циљ нам је да Електропривреда настави овако, иако није лако радити на оваквим пословима. Многи сматрају да се то може лакше урадити, али не може. Ко год да нешто ради у животу, није једноставно и ко год жели да постигне бољи резултат и веће дјело остави иза себе, треба му тим, знање и озбиљни људи.

Јесте ли задовољни требињским спортом,  може ли боље?

Мислим да је за требињски спорт најважније да је заживјела Школа спорта и да ниједно дијете које је здраво нема оправдање да не тренира неки спорт. Школу спорта Град нуди бесплатно, а ту су и агенти, тренери из спортских колектива који међу дјецом праве селекцију, упућујући их на одређени спорт, сходно њиховим афинитетима.

Важно је рећи да у Требињу, због локалних унутрашњих неспоразума, имамо малтене три омладинске школе из фудбалског клуба. Да ли је потенцијал три школе – мислим да није. Својевремено смо имали два рукометна клуба па нас није било нигдје, данас кад имамо један, имамо најбољи резултат. Позивам на јединство јер за свакога има мјеста ко хоће да се бави тим едукативним дијелом.

Мишљења сам да Требиње и у будућности мора улагати огроман новац у спортску инфраструктуру, као што је спортска дворана, помоћни стадион који треба завршити и још таквих неколико, као и да се што више омладине укључи у било који спорт.

Када будемо имали подлогу од 30% играча из Требиња, онда можемо бити више од премијерлигаша, а не да премијерлигашки статус скупљамо са 80% играча са стране. Не можемо финансирати 100% странце у нашим клубовима, али можемо 50% да бисмо имали премијерлигашки и европски ниво такмичења из ових спортова. Сматрам да имамо одличан број младих кадрова, тренера који могу да се посвете едукацији и анимацији наше омладине и да на дуже стазе стварамо сигурнији спорт у Требињу.

САРАДЊА СРБИЈЕ И ТРЕБИЊА

Из бројних изјава представника власти у Србији да се примијетити да са сензибилитетом и љубављу гледају према РС, а посебно према Требињу и Источној Херцеговини. Са суперлативима говоре о Требињу.

Требиње је одмакло од других средина, а имамо и озбиљне ресурсе. У односу на друге локалне заједнице ми имамо Хидроелектране на Требишњици, сједиште Електропривреде РС. Многи сматрају да се то подразумијева, али када погледамо неке друге локалне заједнице попут Власенице, Шамца, Новог Града, уз сво уважавање, много теже им пролазе реформе и програми које желе да проведу кад немају јаку институцију у својој локалној заједници. То говорим зато што је Србија доста тога уложила у Требиње. Помогла је и формирала конзулат, помогла неколико инвестиција које смо им аплицирали.

Пројекат Духовног центра Мркоњићи сигурно је заједнички подухват, прије свега идеја нас из Требиња, али подухват и Епархије ЗХП, Влада Републике Српске и Србије, Града Требиња, Електропривреде РС и сви заједно видимо како се напредује на том градилишту и како се гради даље. Такође, урађен је и дјечији вртић у Горици „Србија“, ради се заједничким снагама и реконструкција и ревитализација Старог града и свједоци смо да је тај унутрашњи дио потпуно оживио и спреман је за нове садржаје, поготово у туристичкој сезони.

На иницијативу Требиња и Херцеговине закључен је и веома важан уговор да се ријеши уско грло Херцеговине, Тјентиште - Брод на Дрини, у дужини од 21км, као и дионица од 8км коју увелико раде „Козара путеви“. Ријеч је о десној страни ријеке Дрине, док су мост и дионица која иде кањоном Сутјеске до ушћа Хрчавке у Сутјеску обавеза извођача „МГ“ из Мркоњић Града. Ту су све одлуке спроведене, урађена је пројектна документација, извршена њена ревизија у складу са техничким захтјевима саобраћајнице и очекује се врло брзо да крену радови. Србија је издвојила 5.000.0000КМ, а инвестиција кошта око 67. 000. 000 КМ. Дакле, новац је обезбијеђен, имамо пројекат ревидован и вјерујемо да ће радови почети брзо.

Све што смо препознали као важно за наш град, Србија је помогла својим снагама и заједно са Владом Српске реализујемо те пројекте. Мислим да никада до сада није била тако снажна комуникација, никада није била тако важна конкретна помоћ у задњих 30 година, као што је управо сада. То је нама много значило и сигурно је да смо одскочили у односу на друге локалне средине.