Република Српска је посвећена да кроз нове инвестиције и започете реформе електроенергетског сектора - Електропривреду Српске учини инвестиционо способнијом, снажнијом и конкурентнијом на тржишту електричне енергије. То је гаранција да ће електропривреда и у наредним деценијама остати најважније подручје привређивања и замајац развоја Српске.

ers-press.JPG (199 KB)

Ово је у Требињу данас поручио министар енергетике и рударства Петар Ђокић, на годишњој прес конференцији Електропривреде Републике Српске, на којој су уз ресороног министра и генералног директора ЕРС-а, говорили и челни људи свих дирекција матичног предузећа.

У току је реорганизација диструбутивних, након чега ће услиједити и у производним предузећима ЕРС-а. Раздвајањем дистрибуције од снабдијевања, додао је он, направљен је значајан искорак ка успостављању тржишних принципа за јавно снабдијевање, али и услови за значајније инвестирање у електромрежу.

Стратешким документима планиране су озбиљне инвестиције у електроенергетски сектор, највећим дијелом у нове објекте - казао је министар Ђокић.

„Укупна вриједност инвестиција до 2035. године треба да буде око 11,5 милијарди марака, а то су огромна средства за малу Републику Српску. Важан носилац тих инвестиционих активности биће Електропривреда РС. Наша орјентација треба да буде усклађена са праксом у Европи – а то је декарбонизација, односно улагања у енергетику која се заснива на коришћењу обновљивих извора – вјетра, сунца, али и биомасе. Посебан акценат ћемо ставити на подстицање грађана да инвестирају у развој соларних електрана за потребе властитих домаћинстава или мањих привредних субјеката“, истакао је Ђокић. 

ers-press-2.JPG (174 KB)  

Генерални директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић подсјетио је да је ЕРС тренутно ангажован на пет капиталних пројеката – ХЕ „Дабар“, хидроенергетски систем „Горња Дрина“, хидроелектране на Бистрици, вјетропарк „Хргуд“ и соларна електрана Требиње.

Као социјално одговоран јавни снабдијевач, Електропривреда РС, напомиње Петровић, субвенционише грађане у Српској – цијеном струје значајно нижом од тржишне. Цијена ће у наредним годинама, додаје он, морати да се помијера према тржишној, али на начин да ће социјално најосјетљивије категорије грађана бити заштићене, како је то придвиђено и новим законом о електричној енергији.

„Тај систем заштите потрошача подразумијева да ће надлежне социјалне установе у локалним заједницама, сходно правилнику који донесе Влада, формирати спискове потрошача који ће моћи да остваре субвенције у киловатима потрошене електричне енергије на мјесечном нивоу. Правилник се ужурбано ради и вјерујем да ће грађани, који буду имали услове да добију статус заштићеног потошача – већ од 1. апила имати олакшице по овом основу“, појаснио је Петровић.

Он је додао да је интенција надлежних да ову категорију потрошача дефинишу по основу више социјалних критерија, како би се у њој нашли пензионери са најнижим примањима, корисници социјалних давања, одређене категорије вишечланих породица...

Извршни директор за економско-финансијски послове ЕРС-а Дарко Милуновић казао је да прошлу годину Електропривреда неће памтити као финансијски успјешну. Укупан губитак на нивоу холдинга износи око 29 милиона КМ, при чему екстремно лоша хидрологија и пандемија корона вируса - која је значајно смањила и извезене количине и тржишну цијену струје – нису једини кривци за финансијски минус.

darko-milunovic.JPG (136 KB)

„Трећи, можда и пресудни фактор који је у 2020. године проузроковао овакав резултат односи се на трошкове стимулативних отпремнина у електродистибутивним предузећима, у износу од око 31 милион марака. Данас наших пет дистрибуција на мјесечном нивоу уштеди око 1,5 милиона КМ, односно 18 милиона КМ на годишњем нивоу, јер имају знатно мањи број радника. Пуни ефекти програма исплате стимулативних отпремнина у дистрибуцијама биће видљиви већ у другом кварталу 2022. године“, казао је Милуновић.

У овој години, напомиње он, очекује се раст производње за 8% а потрошња за 6% у односу на годину иза нас. Пројекцијама пословања планиран је и скок инвестиција - у 2021. години за ову ставку планирано је 630 милиона марака, а у наредном трогодишњем периоду око милијарду и по марака.