На годишњој конференцији Електропривреде Републике Српске, представљени су резултати пословања и производње за 2025. годину, као и правци дјеловања у наредном периоду.
Извршни директор за техничке послове, Иван Копривица, изнио је оцјену да је година иза електроенергетског система била захтјевна, али и да су остварени важни помаци који потврђују стабилност и способност прилагођавања система.
Укупна производња електричне енергије износила је 4.366 GWh, што је нешто испод планираних вриједности, али уз очувани континуитет и баланс у производној структури. Термоелектране су учествовале са 56%, док су хидроелектране дале 44% укупне производње. Иако су оба сегмента забиљежила мања одступања у односу на план, систем је, како је истакнуто, успјешно одговорио на изазове у оба производна правца.
Посебна пажња током године била је усмјерена на термо сектор, који је радио у отежаним условима. Недостатак угља и технички застоји, нарочито у Термоелектрани Угљевик, гдје је забиљежено 48 дана ван погона, додатно су оптеретили систем. Упркос томе, Термоелектрана Гацко је одржала стабилнији режим рада, иако уз повећану потрошњу мазута и раст трошкова производње.
Ни хидроенергетски сектор није био поштеђен изазова. Смањени дотоци и неповољне хидролошке прилике утицали су на ниже нивое акумулација и слабије резултате хидроелектрана током већег дијела године. Ипак, почетак 2026. године донио је промјену тренда – побољшана хидрологија омогућила је опоравак система и стварање повољнијих услова за стабилнији рад.
У сегменту тржишног пословања, све већи значај добија трговина електричном енергијом. Током 2025. године остварена је продаја од 794 GWh по просјечној цијени од 107 евра, док је истовремено купљено 902 GWh по вишој просјечној цијени. Разлика између набавних и продајних цијена, као и ниже регулисане цијене за домаћинства, оставила је одређени финансијски притисак на систем, што је додатно истакнуто у анализи пословања.
С друге стране, дистрибутивни сектор биљежи охрабрујуће резултате. Губици су сведени на 8,54%, што представља историјски минимум и потврђује унапређење ефикасности мреже и управљања дистрибуцијом.
Значајан тренд представља и раст броја малих електрана, којих је са 1.885 крајем 2025. године број порастао на више од 2.200 почетком 2026, уз укупну инсталисану снагу већу од 450 МW. Овај сегмент, иако представља значајан развојни потенцијал, истовремено захтијева додатну пажњу у погледу стабилности и управљања мрежом.
Говорећи о будућности, Копривица је указао и на надолазеће изазове у вези са примјеном CBAM механизма за емисије CO₂, који већ почиње да утиче на тржишне токове и извоз електричне енергије, али и нагласио да систем активно ради на прилагођавању новим европским регулаторним оквирима.
У цјелини, како је оцијењено на конференцији, 2025. година била је година прилагођавања и стабилизације, док почетак 2026. доноси знакове опоравка и стварања бољих претпоставки за сигурније и ефикасније функционисање електроенергетског система Републике Српске.
