Отварањем изложбе архивске грађе под називом "Архива и библиотека епископа Атанасија Јевтића 1938-2021" у Галерији Културног центра Требиње вечерас је почела тродневна манифестација „Сјећање на владику Атанасија“, поводом двије године од његовог упокојења, а у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске и њене новоосноване Задужбине владике Атанасија.
Изложба је настала заједничким радом Архива СПЦ, Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Народне библиотеке Србије, а аутори су Радован Пилиповић, Немања Калезић и ђакон Ненад Идризовић.
На отварању изложбе, градоначелник Требиња Мирко Ћурић је истакао да је владика Атанасије свом народу био све - духовни отац, пастир, пријатељ, учитељ, сабрат и неко ко се даноноћно молио за своје Херцеговце, посебно када је било најтеже.
"Владику бесмртног имена смо сви доживљавали као највеће дијете међу дјецом. Херцеговина је са својим владиком живјела и доживјела Васкрс, а народ је имао уз себе баш онаквог човјека каквог је само могао да замисли. Зато је тешко говорити о владики Атанасију, јер шта год да се каже није довољно“, навео је Ћурић.
Ћурић је додао да архива и библиотека владике Атанасија обилују изузетном грађом велике вриједности и да је то само дио онога што нам је оставио, те поручио да ће град Требиње помоћи да се сачува све што је он деценијама биљежио, сакупљао и чувао.
"То је важан задатак да би будућа покољења знала ко је овом каменитом подручју утврдио пољуљане темеље, вратио народ цркви и вјери православној и поставио моралне дијагонале за све вијекове вијекова", рекао је Ћурић.
Он је подсјетио да је епископ Атанасије имао такву енергију, вољу, снагу и љубав да је грлио свакога ко му се обрати, па тако и оне које је масовно крштавао почетком деведесетих широм Херцеговине.
"Тада је поставио темеље бесмртности међу Херцеговцима и свим православним. Чувајући успомену на владику Атанасија чувамо себе и своје биће, исказујући поштовање и вјечну захвалност за све чему нас је учио док је са нама ходио земљом Светог Саве и Светог Василија Острошког", истакао је Ћурић.
Он је додао да је свима била част бити савременик владике Атанасија и живјети у времену у коме је он обављао Божији задатак на земљи, о чему ће писати историја и свједочити покољења.
Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве /СПЦ/ је навео да изложба показује писану заоставштину једне велике личности која је била у Херцеговини у најтеже вријеме за српски народ, крајем 20. и почетком 21. вијека.
Он је рекао да сви у Херцеговини знају колики је траг овдје оставио владика Атанасије и да су кроз његову архивску грађу и библиотеку настојали да покажу његово интелектуално интересовање за писану ријеч.
„Владика Атанасије је био архијереј, богослов и човјек који се бавио теологијом на практичан и академски, али прије свега на пастирски начин. Протекли Одбрамбено-отаџбински рат је захтијевао велику друштвену одговорност од СПЦ и хвала Богу да је СПЦ имала таквог архијереја као што је био владика Атанасије", истакао је Пилиповић.
Немања Kалезић из Народне библиотеке Србије је рекао да од јуна прошле године систематизују велику заоставштину владике Атанасија и припремају ову изложбу, која се састоји од 31 експоната на којима је представљена његова архива и библиотека.
"Библиотека владике Атанасија броји око 17.000 књига, а на око 12.000 књига се види да су интензивно коришћене, по чему се показује његова фантастична ерудија и знање", рекао је Kалезић и додао да се у богатом архиву налазе и његове преписке са упокојеним митрополитом црногорско- приморским Амфилохијем, светим оцем Јустином Поповићем, и документација из периода Одбрамбено-отаџбинског рата.
Он је додао да ће бити потребне године да се библиотека и архива владике Атанасија систематизује, да би се приближила народу његова богата заоставштина.
Изложба "Архива и библиотека епископа Атанасија Јевтића 1938-2021" у Галерији Културног центра Требиње биће отворена 15 дана.
Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије упокојио се 4. марта 2021. године у Требињу.
