
Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић данас је у Требињу разговарао са представницима удружења инвалида Источне Херцеговине, а једина тачка дневног реда била је измјене Закона о социјалној заштити које се односе на личне инвалиднине.
Шеранић је истакао да су личне инвалиднине дугогодишње питање које би требало да добије адекватнији одговор наредне године када ће бити донесен нови Закон о социјалној заштити.
„Сада у Републици Српској има око 7 700 лица која примају личну инвалиднину по важећим критеријумима. Ја сам дошао да са удружењима Источне Херцеговине разговарам о њиховим захтјевима, да видимо шта би требало мијењати у овом важећем Закону о социјалној заштити. Ми сљедеће године планирамо да донесемо нови Закон о социјалној заштити и ово је на неки начин увод у то, разговарамо са корисницима о њиховим потребама. Разговарали смо о промјенама које би се тицале лица права до 18 година, од 18 до 30 година, а онда и лицима од 30 до 65 година, у том радно-правном статусу. Прикупљамо информације, како би дошли већ спремни на израду Закона о социјалној заштити кроз приједлоге републичких савеза и направили праведнију распођелу личних инвалиднина“, рекао је Шеранић.
Он је навео да ће заједничким снагама са удружењима наћи консензус за рјешавање овог питања.
„ Надам се да ће ова питања, новим Законом о социјалној заштити, бити боље ријешена него што је сада“, рекао је Шеранић.
Овај састанак организовао је Савез обољелих од мултипле склерозе Републике Српске, а према ријечима предсједника Бранимира Таминџије ово је тема која их веома боли.
„Закон о социјалној заштити и личним инвалиднинама је изашао 2018. године, ми смо од почетка тражили да се тај закон прошири и да обухвати већи дио популације. Он обухвата инвалиде само до 18. године. Ми сматрамо да је тај закон дискриминаторан и да би требало да обухвати инвалиде до радно способних година, тј. до 65 година. Међутим, Уставни суд је одлучио да то није тако. Ми нисмо имали на то право жалбе. Ево данас смо разговарали са министром Шеранићем јер желимо да учествујемо и радимо на измјени новог закона, заједничким снагама, са свим другим удружењима инвалида. Желимо да овај проблем ријешимо на најбољи могући начин“, рекао је Таминџија.
Њих, како додаје, првенствено интересује да средства за личне инвалиднине буду равномјерно распоређена.
„Нисмо никада говорили о томе колико новца, него да буде правилна расподјела. Ми у Савезу обољелих од мултипле склерозе у Републици Српској, имамо преко 2 600 обољелих. Нажалост, наша болест почиње од 18 па до 45 године, у најкреативнијој животној доби. Врло мали број особа обољелих од мулитипле склерозе прима личну инвалиднину. Имамо сада дјеце од 11 година којима је ова болест дијагностикована и нажалост имамо дјеце која не могу да остваре личну инвалиднину због неких критеријума у мањим срединама. Ми ћемо настојати у да се у наредном периоду то измијени и да сви буду обухваћени новим законом“, навео је он.
Истиче да до сада није било слуха за рјешавање овог питања.
„Надамо се да ћемо уз помоћ министра Шеранића успјети да измјеном Закона о социјалног заштити ријешимо ово питање“, додао је Таминџија.
Душан Галић, из Савеза параплегичара је од непуних 19 година инвалид и нема право на личну инвалиднину.
„Kао средњошколац сам имао саобраћајну несрећу и од тада сам инвалид, у колицима. Тражим права да и ми имамо личну инвалиднину“, рекао је он.
Састанку су, осим чланова Савеза обољелих од мултипле склерозе Републике Српске и регионалног удружења те Удружења параплегичара, присуствовали и чланови Савеза инвалида рада Требиња и представници Центра за кородинацију и подршку лица са инвалидитетом Источне Херцеговине .


