Спој ручно израђене чоколаде и ванилије, домаћих путера од орашастих плодова и џемова, без грама рафинисаног шећера и брашна, колачићи су који са сваким залогајем позивају на радост. Девет различитих врста, савршене текстуре и богатства укуса, посластице по свему јединствене, једним именом зову се „Ђурђевак“. Њихов творац је наша суграђанка Кристина Марковић, на првом мјесту мама двије дјевојчице и заљубљеник у кување, а онда и жена са знањима из филозофије и психологије, стеченим на студијама у Аустрији. Оно што је чини другачијом је начин на који је свом хобију дала посебну димензију, креиравши са много љубави префињене декоративне залогајчиће.
Прилику да се бави професијом за коју се образовала, рече нам, још није имала. А како додаје и не жали јер се посљедње три године бави оним што бескрајно воли, својом дјецом и израдом, по свему уникатних посластица, уз које је пронашла савршен животни баланс.
За креативни подухват, који ју је повео у посве занимљиво путовање, било је потребно много пажљивог промишљања, од најситнијег детаља до презентације. Јер, њени колачи нису тек дезерт, већ много више од тога. Са собом носе и читаву причу једне маме која је за оне које највише воли стварала срцем.
„Све је почело спонтано. Обожавам да кувам, а како сви волимо да једемо слатко жељела сам својој породици да направим здраве, природне слаткише умјесто индустријских. Пошто у кухињи много волим да експериментишем, није ми било тешко да истражујем и испробавам различите укусе, док нисам добила оно што је данас прерасло у „Ђурђевак“. Рецепти су једноставни – урме, као потпуно откриће у мојој првој комбинацији састојака од какаоа и печених љешника. Била сам напросто одушевљена укусом. Одатле је почело детаљније истраживање и наравно доста направљених колача док се није дошло до финалне верзије која је постала ово што јесте“.
Откривамо да Кристинин занос и неуморни истраживачки дух, сежу још из времена најранијег дјетињства па се и данас јасно сјећа мириса мајчине кухиње. Свих оних њежних нота, прожетих љубављу, као незамјенљивим зачином. Управо оним, кога нам са сваким новим рецептом и сама дарује.
„Са колачима експериментишем цијели живот и најранија сјећања вежу ме за мајку. Поставши и сама мама прије три године, схватила сам да кћерки желим да понудим здравију алтернативу слаткиша и тако су кренули да се развијају и моји рецепти. Временом сам узнапредовала па сам почела да правим и своје путере од орашастих плодова које користим за колаче, као и за чоколаду, да се довијам на разне начине како да дођем до какао маслаца и какаа у праху. Једини циљ ми је био да састојци буду квалитетни, а колачићи по приступачним цијенама. Жеља ми је да свако може да их приушти себи, упркос чињеници да је здрава храна данас прилично скупа. Квалитет од мене захтијева већи ангажман, али вриједи сваке секунде мог уложеног труда“.
А оно што са неизмјерно много заноса креира су фантастично сједињене комбинације њених путера од љешника, бадема и индијског ораха, џемова од јагоде, шумског воћа и вишања за љубитеље воћне ноте, незаобилазно кокосово уље и млијеко, те какао у праху, какао маслац и, као посебан сегмент ванилија, али не било каква, већ наравно њена, домаћа.
„Штапиће ванилије потапам у вотку у којој треба да стоје минимално шест мјесеци, на тамном мјесту, уз повремено мућкање. Добије се феноманална арома ванилије, за коју вриједи чекати пола године да буде спремна!“
Са једне стране препуна маште, а са друге одговорна и изразити перфекциониста, особине су које су управо у кухињи пронашле плодно тло, чинећи њен карактер важним темељем на коме почива читав разиграни концепт. И док колаче спрема према тачној рецептури, како би сваки пут били исти и испунили очекивања купаца, дотле су јој торте прилика за неизмјерну креативну слободу.
„То је дио рада који напросто обожавам! Испуњава ме могућност да изнова долазим до неких, потпуно нових укуса. Играм се и у томе је највећа чар. Сада смишљам рецепт за торту са наном, коју сам посадила и бескрајно се радујем тој комбинацији укуса! Никада у животу нисам писала рецепте, нити сам нешто спремала према тачно утврђеним правилима, него сам се у припремању хране увијек водила унутрашњим осјећајем. За мене је то изазов, начин на који се изражавам, а на првом мјесту оно што волим. Па и данас, када се за колаче строго држим рецепата, сваком је претходио истраживачки процес, у коме сам уживала!“
Водећи се срцем, можемо рећи да је свој слатки свијет потпуно сама дизајнирала. А знања којима је овладала успут, резултат су непрекидног развијања идеја и комбиновања састојака, да дође до најбољег омјера. Тако
је настала и њена ручно израђена чоколада, и то двије врсте – за јело и за колаче. Апсолутно савршене, здраве и укусне, а на нашем поднебљу и јединствене.
„И за колаче и за чоколаду омјер састојака сама сам пронашла. Црна чоколада у себи садржи скоро 80% какао удјела и састоји се само од какао маслаца, какаоа у праху, стевије и урми. Какао маслац добијам у блоку од 25 кг и највећи изазов ми је да га разложим на мање дијелове. Први сусрет са тим и сада памтим – мајка ми је посудила највећу шерпу коју је имала да ту громаду отопим, што је трајало пар дана, док сам разложила на грамаже од по 500 гр“, присјећа се са осмијехом.
А онда је настала права хармонија окуса, те читава чоколадна магија.
„Растопљени какао маслац помијешам са какаом, додам стевију и урме, све изблендам и добијем уједначену текстуру, којом доминира тај дивни укус чоколаде. Волим да је украшавам орашастим плодовима или лиофилизованим воћем, што се људима нарочито допада јер киселкаста арома и чоколада дају дивну комбинацију. Своју чоколаду користим у тортама, а у колачиће стављам ону са стевијом, без урми и то је потпуна мат црна чоколада. Уложено је у њу много љубави и труда, а посебно сам срећна што су реакције феноменалне, с обзиром да већина људи преферира млијечну чоколаду“.
Да јој љубави не мањка, евидентно је и из начина њеног рада, попут, на примјер, пажљивог одабира кокосових листића, сваког појединачно, да буду савршени украси за колачиће са кокосом и чоколадом. Посвећеност, а можемо додати и храброст да се упусти у један овако деликатан процес, сугеришу да је пред нама неко ко зна шта ради. У прилог томе, већ на први залогај колачи и чоколада довољно говоре сами за себе.
„Потребно је доста посвећености и прецизности. Ипак, ово што радим научило ме да се боље организујем са приватним обавезама, искочила сам из зоне комфора. Много ми значи велика подршка породице и супруга, а посебно што могу да се организујем да увијек будем посвећена кћеркама, као и да имам времена за себе, да пустим креативности и перфекционизму на вољу. Да сам чекала да се све коцкице посложе не бих ништа покренула и сада видим да је исправна одлука била што сам реаговала спонтано – од чоколаде, колача преко торти до инстаграм странице. Радим оно што волим и поносна сам на своје здраве производе јер су произашли из моје главе и из моје душе. Сваки сам испробала више пута док нисам створила ово што су постали данас“.
Све то представља немјерљив дио процеса, а свако искуство па и неки неуспјели покушаји, њен мотив да се иде даље, корак по корак, стварајући, како нам рече, изнова нешто лијепо и квалитетно. Отуд и безброј разлога да буде поносна на себе, а међу њима, као аргумент више и онај да је њена чоколада отпутовала за Белгију, неприкосновену престоницу израде разноразних врста овог слаткиша.
Дијелећи са сваким рецептом и најњежније парче себе, Кристина Марковић сваког љубитеља чоколаде води тамо гдје станује љубав – у њен досањани и по свему посебни кутак звани „Ђурђевак“.
„Назив „Ђурђевак“ носи мени важну симболику. Прво јер изразито волим тај цвијет, који представља ново рађање, нови почетак, преображај, а са друге стране, моје цурице се зову Ђурђа и Ива па су се њихова имена предивно уклопила у све што ова наша породична прича носи са собом. Њима дугујем сваки корак мог пређеног пута!“
За требињску чоколаду мјесто и у Белгији
„Од почетка до данас штошта сам научила, пуно тога промијенила, набавила боље уређаје, тако да је текстура чоколаде, као и колача, много боља у односу на првобитну верзију. Најљепши комплимент ми је када се допадну људима који преферирају другачије укусе, а посебно када видим колико их дјеца воле. Тада знам да сам на правом путу. Учествовала сам на овогодишњем Сајму „Winefine“ и, у односу на моје претпоставке била потпуно изненађена заинтересованошћу. Чоколада је распродата у трену, а дјеца су је немилице јела, тако да је то била изванредна прилика за провјеру овога што радим. И баш на Сајму, једно или два паковање отишли су за Белгију, што ме нарочито дирнуло, али заиста и одушевило. Колачи и чоколада до сада су стизали и до Аустрије, Србије, широм Републике Српске и БиХ и, наравно, Требиња. Све то су комплименти који ме подстичу на даљи рад и реализацију бројних идеја“.
Путери од орашастих плодова као савршена формула
„Путери од љешника, бадема и индијског ораха буквално се састоје само од орашастог плода, без икаквих додатака, а у колачима представљају посебан састојак. Предивни су и када се помијешају са чоколадом или јогуртом, не само због укуса, већ и зато што су нутритивно веома богати и сјајан су извор здраве масноће. Могу и сами да се једу, а мени су најдражи када их на разне начине комбинујем јер пружају много могућности за истраживање, а дају фантастичан укус. Веома су добри за прављење кремића и то је нешто на чему тренутно радим – идеја да направим здрави еурокрем. Када успијем, радо ћу са свима подијелити рецепт!“
