Јавне чесме у Невесињу некад су биле насушна потреба. Служиле су домаћем становништву, али и путницима намјерницима. Биле су мјеста предаха, састајања и разговора о градским догодовштинама. Неке су поодавно отишле у заборав, а три су недавно обновљене и постале су украс града.
Додерова чесма 1946. године
Први градски водовод у Невесињу направљен је још 1880. године за вријеме аустроугарске владавине. Околна изворишта цјевоводом су повезана на неколико јавних чесми у граду, што је за те прилике била велика новост.
Чесме нису уништене у свјетским ратовима, а соколске чете су их одржавале и правиле нове. Изградњом водоводног система Алаговац 1965. године изгубила се ранија функција јавних чесми, али су поједине још коју деценију остале у употреби.
Бранислав Пудар, 82-годишњи Невесињац, каже да је на ужем градском подручју било шест јавних чесми. Сјећа се и градског купатила са више кабина на Диспанзеру гдје су грађани плаћали услугу купања.
− Ова мјеста била су омиљена састајалишта млађих Невесињаца који су најчешће са дрвеним посудама стрпљиво чекали на ред − прича Пудар и додаје да је долазак на воду био прилика да се поразговара, просијели и сазна каква градска новост.
Старији Невесињци тврде да је Додерова чесма прва јавна чесма у невесињској чаршији. Била је чест мотив на разледаницама из периода аустругарске окупације. Пудар каже да је добила име по власнику земљишта на којем је направљена и да нема другу везу са Додерима.
У свим славинама старих чесми вода је била изворска, увијек хладна и питка. И након што је шездесетих година успостављено водоснабдијевање из акумулације Алаговац, многи Невесињци су и даље право освјежење тражили на јавним чесмама. Проблем је представљао зимски период када би славине замрзле, а прилазе заковао лед. Пудар сматра да је то вјероватно био и главни разлог да су јавне чесме пале у заборав.
Извориште Једреш је и данас популарно, а традиционална Богојављенска литија више од сто година полази испред Храма Вазнесења Христовог и завршава на овом врелу гдје се обавља водоосвећење.
Када је прије три године у градску дистрибутивну мрежу стигла квалитетна вода са Удбине појавила се идеја да се обнове старе јавне чесме, а посебан печат овим градским украсима дали су умјетници. Прво је обновљена чесма у реконструисаној Улици Цара Душана. За декорацију је кориштен домаћи камен.
Чесма у Улици цара Душана
Јелена Кнежевић, чија породица је већ дужи низ година у каменоломском послу, каже да се радо укључила у ову причу с циљем да се невесињски камен који је до сада кориштен у грађевинске сврхе примијени у сфери умјетности и уређења животног простора.
− Желимо да људима који живе на херцеговачком кршу поручимо да и овај крај има своју љепоту и вриједност – наглашава Јелена и позива и друге људе да уређују свој град.
Истиче да лијеп осјећај ствара сазнање да неко цијени што град добија препознатљиве и уређене кутке, као што су ове обновљене чесме.
Билећки умјетник Драган Батинић који је добро познат Невесињцима по својим сликама, али и радовима у камену, потрудио се да посљедња обновљена чесма код куће Пророковића заблиста у пуном сјају. Пошто ради у просвјети био је посебно инспирисан да на локацији прве комуналне школе у Невесињу сагради право умјетничко дјело са уклесаном ћирилицом.
Чесма код куће Пророковића
− Када смо одлучили да обновимо чесму код куће првог невесињског учитеља Риста Пророковића у којој је отворена и прва школа јавила се и жеља да се ово дјело приближи просвјети – каже Батинић. Није жалио времена и труда − саградио је чесму од херцеговачког камена и уклесао слова српске азбуке по ободу.
Градски водовод ускоро ће бити прикључен на два независна изворишта тако да Невесиње у будућности неће оскудијевати са квалитетном и чистом водом. Не мањка ни спремности и ентузијазма за уређење животног простора, тако да ускоро треба очикивати нове декоративне детаље у граду.
Калуђер чесма одолијева вијековима
Калуђер чесма
Најстарији уређени извор воде у општини Невесиње налази се у селу Будисављу. Калуђер никад не пресушује, а на самој грађевини су уклесане године 1190. и 1191. Да ли је то година изградње или нешто друго, не зна се поуздано, али оно што се са сигурношћу може тврдити је да је на уласку у село, на самој обали ријеке постојао манастир који су порушили Турци. Према предању, извор су сазидали сами калуђери из манастира, па је по томе и добио име. Чесма је оправљена 1937. године.
