Храна која је на тржишту РС је у највећем проценту безбједна, а када се и десе одређене неисправности, попут пестицида у воћу и поврћу, то се одмах алармира.
Ово је данас у Требињу рекла Драгана Стоисављевић, субспецијалиста дијетерапије у Институту за јавно здравство РС и национални координатор за питање исхране и гојазности РС, на конференцији посвећеној безбједности хране и одговорној производњи и потрошњи, а поводом Свјетског дана безбједности хране.
„Контрола је дефинисана системом случајног узорка. На основу броја произведених или увезених намирница анализира се одређени број узорака хране. Уколико је узорак неисправан, постоје јасно дефинисане казнене одредбе за оне који производе, дистрибуишу и слично. Понекад се нађу и неки производи који се повлаче са тржишта по основу система брзог узбуњивања ЕУ “, навела је она.
Стоисављевић каже да су грађани РС гојазни, јер према истраживању здравственог стања становиштва, рађеном 2011. године, свака друга особа је имала повећану тјелесну масу, тј абдоминалну гојазност, а прекомјерну тјелесну масу свака пета особа.
Ново Пржуљ, професор Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци, наводи да се 50 одсто плодног земљишта у БиХ не обрађује, те да је у првих девет мјесеци прошле године увезено хране у вриједности 3,6 милијадри, а извезено 800 милиона евра.
„Пољопривреда је оптерећена многим проблемима још од половине прошлог вијека. То је тешко ријешити, поготово данас када долази до велике депопулације. Влада РС улаже огромне напоре да ово ријеши, јер буџет никада није био већи, али не може се све буџетом ријешити. Проблем наших пољопривредника је и што не примјењују нове технологије, не узгајају нове биљне културе, а код нас не постоји култура чувања земљишта. Мора се наука више уважавати“, рекао је он.
Пржуљ додаје да се не може све исконтролисати што се тиче квалитета производа, али се мора јачати повјерење и развијати самосвјест код произвођача.
Мирза Пало, стручни сарадних Свјетске здравствене организације у БиХ такође потврђује да је сигурност хране у БиХ јако добра, али да забрињава утицај прекомјерне количине хране која је доступна и прекомјерног уноса процесуиране хране, што доводи до већег броја хроничних незаразних болести у зрелој здравој доби човјека.
Владо Пијуновић, шеф канцеларије Организације за храну и пољоприведу у БиХ каже да смо свјесни колико климатске промјене утичу на производњу хране, али сви учесници у ланцу од фарме до стола требају бити свјесни и одговорни и за дио посла који обављају, како би здрава храна долазила до потрошача.
„Требамо још радити на подизању свијести произвођача, али и крајњих купаца. И у овом послу морамо имати спрегу науке, политике и праксе“, тврди Пијуновић.
