U ove pashalne dane kada sa posebnom radošću i toržestvom proslavljamo Praznik nad praznicima – Hristovo Vaskrsenje, i kada su nebo i zemlja sjedinjeni u radosnoj pesmi u kojoj veličamo pobedu života nad smrću i pobedu radosti nad tugom, iz grada podno Leotara došla je vest da se u Gospodu upokojila naša sestra Jovana Marić, umetnički rukovodilac hora Svetog Vasilija Tvrdoškog i Ostroškog pri Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg u Trebinju.
U životu ne postoje slučajni susreti, sve je delo neiskazanog promisla Božjeg. Nekada je dovoljan samo jedan susret da prepoznamo nečiju iskrenost i ljubav. U danu kada naša sestra Jovana odlazi u naručje Gospoda svoga kome je verno služila, sećam se našeg prvog i jedinog sureta, koji je po ljudskim merilima bio suviše kratak, ali po meri ljubavi veoma dragocen. U godini kada je proslavljeno 350. godina od upokojenja Svegog Vasilija Ostroškog i 130. godina postojanja hora Sveti Vasilije Tvrdoški i Ostroški, u Trebinje sam došao po poslušanju, kako bih uzeo učešće u manifestaciji „Dani Svetog Vasilija“. Te večeri pred početak sabranja sreo sam i upoznao Jovanu, sa ponosom mi je rekla da se nalazi na čelu znamenitog hora čiji je molitveni pokrovitelj Sveti Vasilije Ostroški. Bio sam pod utiskom njene radosti i ljubavi koju je u tom trenutku iskreno svedočila. Jedan jedini susret, a tako dragocen. U nekoliko minuta koliko je trajao naš susret, stala je večnost.
Gospod je svoje učenike pozivao na ljubav rečima: „Po tome će svi poznati da ste učenici moji, ako budete imali ljubav među sobom“ (Jn. 13, 35). Pozivao ih je i da budu svedoci postojane radosti. Nesumnjivo da je u duši naše sestre Jovane bilo mnogostruko umnoženo seme Božje ljubavi i radosti. Radost je reč kojom se u Svetom Pismu opisuje Carstvo Božje. Radost je biti u neprestanom odnosu i jedinstvu sa Bogom. Naša sestra Jovana je jevanđelsku ljubav i radost oprisutnila u svom životu, ona je ljubav i radost svedočila.
Radost susreta sa Hristom, koji je pobedio smrt najvažnija je egzistencijalna radost, jer utiče na samo čovekovo biće koje se preobražava saglasno toj radosti. „Ovo sam vam kazao da radost moja u vama ostane i radost vaša da se ispuni“ (Jn. 15, 11) – govori Gospod svojim učenicima, a preko njih i svima nama. Radost u Hristu nije povezana ni sa prostorom niti sa vremenom, već je jedna zasebna kategorija koja nam pruža osećaj potpune sigurnosti. Psalmopojac veli: „Radujte se o Gospodu, i pevajte, pravednici; veselite se svi koji ste prava srca“ (Ps. 32). Na tragu ovih psalamskih stihova Sveti Jovan Šangajski je u svojoj propovedi na Vaskrs 1962. godine rekao da pashalnu radost neće osetiti samo onaj koji je nečistoga srca.
Noseći u svom srcu živo sećanje na susret sa našom sestrom Jovanom i sećajući se njene radosti i hristolike ljubavi, ove skromne reči i lično svedočanstvo prinosim kao vid molitvene voštanice za njenu dušu. Blagodarim Gospodu što me je na mom životnom putu blagoslovio susretom sa ovom divnom sestrom, iz tog susreta sam naučio da su radost i ljubav dva tona koji doprinose savršenoj harmoniji našeg zajedništva sa Gospodom i jednih sa drugima.
Hristos vaskrse, sestro! Neka ti je srećan put u Carstvo večne radosti i bezobalne ljubavi!
PIŠE: Katiheta Branislav Ilić
