20150807222155_319491Замјеник шефа Комитета Федералног савјета за иностране послове Русије, сенатор Андреј Климов, изјавио је да би Међународни суд правде морао да испита ратне злочине које је у својим небројеним ратовима починила америчка војска.

Сенатор региона Перм нагласак је нарочито ставио на америчку агресију на Вијетнам, за коју је рекао да је "енциклопедијски примјер убијања недужних цивила", те да Американци за то морају да одговарају.

Поред тога, у свом интервјуу поводом годишњице атомског напада на Хирошиму, који је дао за радио "Говорит Москва", Климов је навео страдање недужних грађана Хирошиме и Нагасакија као још један од "злочина који се морају испитати пред Међународним судом правде".

"Поред Хирошиме, постоји још једна годишњица коју морамо обиљежавати без изузетка. Прије четири деценије, 1975. године, Вијетнам се коначно искобељао из десетогодишње илегалне агресије Сједињених Држава, које су без икаквог разлога напале једну суверену земљу. Жртва коју је вијетнамски народ поднио је... енормна. Американци су мучили ту јадну земљу читаву деценију, иживљавали се над људима у њиховим мучилачким концентрационим логорима и напалмом спаљивали живе људе", најоштрије је осудио "америчке демократске излете у Вијетнаму" руски сенатор.

Климов је подсјетио да су највећи интелектуалци тог времена основали "Јавни морални суд", који је указао на страшне злочине америчке војске у Вијетнаму.

"Нажалост, овај суд никада није прерастао у прави суд, иако је то морало да се догоди", рекао је Климов.

Руски сенатор рекао је да је, за разлику од напада на Јапан, који је био "осветничка мисија против Хитлерових савезника", окупација Вијентама била "уџбенички примјер агресије".

Климов није једини који је указао на потребу испитивања америчких војних активности. Почетком недјеље огласио се и предсједавајући Руске Думе Сергеј Наришкин, који је рекао да "Међународни суд правде има моралну и законску обавезу да пред лице правде изведе одговорна лица због бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки".

"Владајућа америчка гарнитура жели да прикрије и порекне лицемјерје и злочине својих лидера који су одговорни за највеће разарање у историји рата. Та тамна мрља њиховог злочина заувијек ће остати њихов знак, иако они на све начине покушавају да је сперу. Њих одликују ароганција и закон силе", ништа блажи од Климова није био Наришкин.

Америчка војска је у атомским нападима на Хирошиму и Нагасаки убила више од 300.000 људи, што одмах што усљед посљедица радијације. Жртве су великом већином били цивили.

У америчкој десетогодишњој окупацији Вијетнама погинуло је пола милиона грађана те земље, такође већином цивила.
Независне