У припреми је књига која на дубоко емотиван, али и документован начин свједочи о страдању српског народа у Херцеговини током Другог свјетског рата. Аутор дјела, професор историје у пензији и књижевник Анђа Шушић, из Гајдобре, у разговору за Радио Требиње открила је да је књига под насловом „Суза за свет – као кап воска над стратиштима и јамама Херцеговине“ завршена и да се ускоро очекује њено објављивање.
Ово обимно дјело, на преко 350 страна, доноси више од 120 до сада необјављених докумената о злочинима над српским народом, са посебним акцентом на Херцеговину – крај који је, како аутор истиче, претрпио страдања незабиљежена у свјетској историји.
„Централно мјесто у књизи има страдање у Шурманачкој јами, гдје је живот изгубило више од 900 становника села Пребиловци. Поред тога, помињу се и Корићка јама, Кукауша, Бивоље брдо, Пандурица, Гавраница, Ржани До... Сва та мјеста су симболи страдања“, казала је Шушић.
Књига је тренутно на поступку цензуре, с обзиром да се бави темама које се тичу простора који се данас налазе у другим државама. Али, аутор је сигурна у њену историјску и моралну тежину.
„У припреми књиге имала сам велику подршку Музеја жртава геноцида из Београда, као и бројних свједока, потомака страдалих и других сарадника. Проучила сам и 24 историјске књиге које су послужиле као основ за рад“, наводи она.
Поред историјске и академске стручности, аутор је на писање књиге подстакнута и причом о породичној трагедији и страдању породице њене покојне свекрве из Пребиловаца.
„Њена читава породица је нестала у јами. Дакле, та кућа је затворена – презиме Ћук је нестало, затрвено. Било је ту и старих, људи средњих година, мале дјеце, трудница – све је то отишло тамо куд није требало. Она је мени, као историчару, испричала ту причу коју својим синовима није хтјела да пренесе, не желећи да носе горчину и жестину у себи“, присјећа се Шушић.
Преломни тренутак да књига буде написана, како каже, десио се током њене посјете Пребиловцима прошле године.
„Једно је читати, друго причати, а нешто сасвим треће је наћи се на том простору, обићи то старо гробље пребиловачко, видјети како су се у овом најновијем рату, ’90-их година 20. века, опет освајачи понашали – обрачунавајући се са упокојенима, рушећи, стрељајући споменике. Пронаћи породични гроб. Доћи на кућни праг гдје је та породица живјела – тамо стоји омеђина, видјети тај нар који расте гдје су некад била врата, видјети ту стазу којом је моја свекрва као дјевојчица, дјевојка ходала, одакле се удала – то је нешто сасвим друго. Онда се у човјеку покрену сва осјећања и осјети се дубока потреба да се то све овјековјечи“, истиче Шушић за Радио Требиње.
На књизи је, каже, након деценијске припреме, интензивно радила годину дана, по десетак сати дневно, уз честе прекиде због емоција које би је савладале док је читала архивску грађу.
„Нисам могла да вјерујем, у контакту са тим документима, да је тако нешто могло да се дешава. Једноставно, моја осјећања, моја глава, моја душа, моје срце – нису могли да издрже. Морала сам да правим паузе. То је доказ, документ оних неких времена када људи више нису људи. И у једном тренутку сам покушала и ту психологију да дотакнем, да је некако расвијетлим. Не знам ни сама шта ме је водило, али сад могу да кажем – да је то била сасвим сигурно нека виша сила, јер ја ту снагу која је потребна да се уради таква књига – нисам имала у себи“, наводи Шушић.
Своју мисију аутор доживљава као личну и духовну обавезу, за коју каже да јој је дата са „недокучивих космичких висина“.
„Мислим да је то био мој дуг роду. Истина треба да се зна – не зато да би се неком светило или пркосило. Ти људи су посвећени. Они су новомученици. Светитељи на небу. А наш задатак је да говоримо о томе с поштовањем, са уважавањем, и с дубоком жељом да се више никада не понови“, истиче Шушић.
Књига „Суза за свет“ се очекује у рукама читалаца током септембра, а према ријечима аутора, радо ће организовати и промоцију у Требињу – граду који такође има своје мјесто у овом дјелу.
„Требиње је страдало, као и многи други херцеговачки градови. Није се могло, нити се смије, заобићи. Са великим задовољством ћу књигу промовисати у Требињу, граду који волим и често посјећујем“, поручила је Шушић.
Осим ове, професор Шушић ради и на новом роману под називом „Чаробни бунар“, који, како каже, говори управо о Требињу.
