Постоје неке бестјелесне моћи које се не дају извагати, а ипак на крају претегну, написао је давно Умберто Еко а вечерас на отварању изложбе „Kњига жалби“ поновио парох требињски Дражен Тупањанин.
Тупањанин је отварајући споменуту изложбу ауторице Тамаре Сарајлић-Славнић у Музеју Житомислић напоменуо да је рад потакнут надахнућем тајанствена искра која се не гаси ни у тренутцима обесправљености, о чему изложба која је постављена у Музеју Житомислић говори јаче од било чега, те да је наручито важно да то не изгубе из вида они који су на почетку свога стваралачког пута.
Изложба документује егзистенцијалне изазове са којима се културне институције и појединци суочавали током 20. вијека у бившој Југославији и на најбољи начин говори о животу писаца и радника у култури који су се одувијек, а понајвише сада, борили са не схваћањем и невредновањем њиховога рада.
Тупањанин је изразио задовољство што се изложба која у средиште пажње ставља незавидно стање запосленика на пољу културе и умјетности „угнијездила у музеју Манастира Житомслић“, у монашкој насеобини која као таква свједочи и наговјештава стварност Царства Божијег.
- На једном од експоната поставке видимо да пјесник Густав Kрклец пишући Изету Сарајлићу наводи ријечи из басне Kарела Чепека, „знате ли да је потребно дуго цвркутати да би синуло прољеће“, те додаје „али –оно ће синути“. Kада сам прочитао ову реченицу неодољиво ме подсјетила на ријеши нашег Спаситеља из његове чувене „Бесједе на гори“ из Еванђеља по Матеју „Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити“ и „блажени прогнани правде ради јер је њихово царство небеско“, рекао је Тупањанин.
На крају је изразио наду да ће до ушију политичких елита које су, како каже, у доброј мјери контаминирале и обезвриједиле рад културних радника допријети гласови „Kњиге жалби“.
Уз Фондацију Музеја Житомислић организатор изложбе је и Музеј књижевности и позоришне умјетности БиХ из Сарајева чија је запосленица Сарајлић-Славнић.
Сарајлић-Славинић наглашава да је идеју за изложбу добила листајући разне списе и примијетивши да је у сваком времену било оних „кукајућих“ списа. Наглашава да је изложба актуелна у сваком времену јер стање у култури умјесто да се поправља додатно се погоршава.
- Успјела сам да радим само на неким збиркама јер сам имала мало времена. Изложба се састоји од три дијела. У првом су представљени новински чланци који говоре о ситуацији у босанскохерцеговачкој култури кроз историју, прије свега у Народном позоришту у Сарајеву од његовог оснивања до данас. Други дио изложбе представља преписка из збирки појединих писаца у којој се они жале на недобијање хонорара за свој рад, пишу жалбе комисијама и траже да им се додијеле станови…Трећи сегмент изложбе су уговори, молбе и жалбе, рекла је Сарајлић-Славнић.
Она наглашава да је жеља да се изложбом покаже јавности у каквом стању су културне институције. Подсјећа да су седам културних институција у Сарајеву, као и Музеј књижевности и позоришне умјетности БиХ доведене у ситуацију да не могу аплицирати на пројекте и да су остали без егзистенције.
-Ово је још један вапај упомоћ, мада чисто сумњам да ће људи који одлучују о култури урадити нешто по томе питању и издвојити више средстава за културу, каже Сарајлић-Славнић.
Дејан Дилберовић из Музеја Житомислић наглашава да је идеја о овој изложби изродила из сарадње са музејима широм БиХ, међу којима је и Музеј књижевности и позоришне умјетности БиХ. Сматра да је прави тренутак за ову изложбу како би се подигла свијест о проблему у области културе и недостатку финансија.
Дилберовић напомиње да је пред Музејом Житомислић још много пројеката од којих ће први бити у склопу Шантићевих вечери поезије и бит ће реализован у сарадњи са СПKД Просвјета Градски одбор Мостар. Такође након тога слиједи и представљање књиге „Мостарска гробља“ и радионица са дјецом из домова и дјецом са посебним потребама.
