У башти Народне библиотеке вечерас је одржано књижевно вече са једним од најпознатијих регионалних умјетника Ненадом Јанковићем, позатијим као – Др Неле Карајлић . Публика која је испунила башту ове установе, уживала је у једночасовној причи аутора књиге "Сарајевски фајронт" и трилогије "Солунска 28", са модератором Јеленом Чарапић откривајући приче и тајне везане за овог мултимедијалног умјетника.
Др Неле Карајлић је музичар, писац и једна од најистакнутијих културних личности са простора бивше Југославије. Као фронтмен легендарног бенда „Забрањено пушење“, оставио је дубок траг у музичкој сцени, а посљедњих година публику је освојио и својим књигама, које су доживјеле бројна издања и стекле велику популарност. Његов стил одликује духовитост, ироничан поглед на стварност и јединствен начин приповиједања.
Неле Карајлић изразио је задовољство што се након промоција књига 2015. и 2018. године, те након концерта са Стефаном Миленковићем (за славу Града Преображење 2023. године поново налази на југу Херцеговине и објаснио како је на све своје титуле добио и титулу доктор.
"Наравно, лажно. То је у ствари само једна од превара којом сам се користио. Било је то вријеме осамдесетих година када се појавио (нови примитивизам био је субкултурни покрет) дошло је до идеје да једни другима дајемо надимке попут јунака партизанских филмова у којима су јунаци илегалци, чланови СКОЈ-а, надимци са кодним именима која че сакрити прави идентитет. Ми смо на неки начин то и успјели јер се дуго није знало које смо националности. Ми смо се са тим зафркавали, али је то 1992. године испало корисно. То доктор сам добио од оснивача групе 'Црвена јабука' и он ми је дао презиме Карајлић. Тако сам постао лажни доктор", каже Јанковић.
За прву књигу "Фајронт у Сарајеву" каже да је то доказ то јест покушај свједочења о тим митовима о Титу, Југославији, Сарајеву, рокн' ролу, Топ листи надреалиста...
" Она је успјела да постане велики хит на подручју цијеле Југославије без обзира што је писана на ћирилици управо због тога што је то књига о миту тих година написана из пера свједока, сарадника који је пристао да о томе говори. Мислим да је њен успјех само доказ колико је та популарна култура јака, витална, жилава и неуништива без обзира шта ће се десити у наредних 100 година. Тешко да ће неко са ове или оне стране Дрине слушати другачију музику. Нико није вјеровао да ће се након пет дана од пуштања у продају, а прије прве промоције у СКЦ-у у Београду први тираж продати", објаснио је Јанковић.
Кад је схватио да му је прва књига распродата осјетио је да нема куд назад, да однос према читалачкој публици мора бити поштен и да треба да настави да пише књиге. Тада му је на памет пала идеја да пише књигу о кући у "Солунској улици".
"Кад сам отишао из Сарајева са породицом у Београд тражио сам стан јер су моја предвиђања да ће рат трајати седам дана био погрешан. Преко мојих пријатеља на радију сам дао оглас да тражим стан. Међутим назвала ме једна госпођа која се представила као моја родица и рекла ми шта ће ми стан када имам кућу у Београду. Знао сам да један дио моје породице живи у Београду и да је мој прадјед направио кућу прије 100 година, али нисам знао да још имам удио власништва у томе. Отишао сам до те куће која је била оронула, а у којој су становале неке породице. Тада сам знао да би било фантастично да напишем о томе један роман о породици која живи у тој кући у најузбудљивијем вијеку ", изјавио је Јанковић.
Отишао је са идејом код свог издавача да има књигу о "Буденброковима" који му је одговорио да се та цијела прича подијели у три књиге, а не једна од хиљаду страница. Имао је велики страх на почетку писања јер се бојао да то не буде досадно и жеља му је била да књига има темпо, ритам.
"Прва књига говори о томе како је направљена кућа, на који се начин одржавала и о првој породици Јанковић. То је период од краја 19. вијека до краја Првог свјетског рата. Друга књига говори о времену окупације Београда од 12. 4. 1941. до 20. 10. 1944. године. Трећа књига говори о осамдесетим годинама прошлог вијека то јест најљепшем периоду кроз који је Београд пролазио, периоду експлозије југословенске популарне културе. Те књиге су излазиле 2018, 2029 и 2023. године. Свака књига има своју линију и причу. Циљ ми је био да напишем тако да читалац може да без обзира који му дио од трилогије први дође у руку може без проблем да чита", објаснио је Јанковић.
Одломак из књиге "Сарајевски фајронт" који говори о кафани. "У кафани је све имало своју хијерархију. Ракија је била судија, пиво адвокат, а вино тужилац. Ако си дошао тужан ракија би те бранила, ако си био весео пиво би ти писало пресуду, авиноте оптуживало да си заљубљен. У зиму се није знало гдје престаје музика, а гдје почиње смијех, али сви смо знали да у том задимљеном кутку влада правда какву нигдје, другдје ниси могао наћи", истакао је он.
