У засадима дуње Данила Шкера у Придворцима почела је берба. Дозрели жути плодови јесени спремну су за трпезу, биће је за компоте, слатко и друге прерађевине, а понајвише за дуњевачу, ракију по којој је Данило познат и даље од Требиња.
„Ова година је изузетна. Од 2007. године овакву годину нисам запамтио. Било је доста сунца и велики је сладор дуње. Није било инсеката па је и плод здрав. Сигурно ћу ову годину забиљежити великим словима – и по квалитету плода и по приносу. Сад је на реду да се испече ракија“, каже наш домаћин.
Данило још од 2007. године прави дуњевачу. Требало му је, каже, осам година лутања и труда да учећи на властитим грешкама овлада технологијом и дође до жељеног квалитета. Данилова дуњевача данас је својеврсни бренд. Стизала је далеко, а ко год је пробао - с поносом каже наш домаћин – дијелио је исто одушевљење.
„Производња дуњеваче је посебан процес. У сваки дио тог просеца мора да се уђе у танчине - од ферментације, печења и препијецања, па до складиштења. Тек кад одлежи три године у бурадима, иде на тржиште. А кренуло се од нуле. Сјећам се, рецимо, да сам на почетку покушавао да дуњу мељем машином за мљевење меса. Дуња тврда, па није ишло. Али био сам толико упоран да сам знао да ће сав тај труд једном дати резултат. Данас сам презадовољан јер сам доживио да ми је дуња дала овај мој бренд и да сам међу људима по њој познат. Да Требиње не буде познато само по ракији од грожђа - него и по дуњевачи. Ко год да је пробао ову ракију каже да овако нешто никад није пио“, напомиње Данило.
Ништа се, додаје, није могло постићи преко ноћи ни без великог труда. Дуња тражи пажњу и љубав као кад одгајате дијете – и само тада ће вас наградити обилним и племенитим плодом. У дуњама је, каже Данило, 365 дана у години. Око сезонских послова у засадима са око 450 стабала ангажована је цијела породица. Узгаја двије сорте – лесковачку дуњу и врањски дуњац.
„Лесковачка дуња даје количину а врањски дуњац посебну арому. Планирам да убацим још једну, трећу врсту да арому додатно оплеменим. Добра ракија се не може направити без више врста дуња. Исто као што се не може ни добар купус скувати без двије-три врсте меса“, прича нам Данило.
Дуња има ограничен сладор, па је и производња ограничена - на око пет литара по казану. Дуњи за ферментацију не додаје ни шећер нити какво друго воће јер му је, истиче, у првом реду битан квалитет а не количина.
„Моја дуњевача је само за пријатеље. Нити ја могу произвести ове ракије колика је њена потражња. А од дуње, свакако, можете правити и слатко, и компот, и желе... Богата је витаминима а нема много калорија. На 100 грама дуња има свега 57 калорија, па је пожељна у исхрани гојазних људи, дијабетичара... И чај од лишћа дуње је добар против пролива, за дисајне органе, за много тога још...“, закључује овај заљубљених у жуте плодове јесени, пред којим је у наредним седмицама, док још бурад чекају празна, велики посао...
