U zasadima dunje Danila Škera u Pridvorcima počela je berba. Dozreli žuti plodovi jeseni spremnu su za trpezu, biće je za kompote, slatko i druge prerađevine, a ponajviše za dunjevaču, rakiju po kojoj je Danilo poznat i dalje od Trebinja.
„Ova godina je izuzetna. Od 2007. godine ovakvu godinu nisam zapamtio. Bilo je dosta sunca i veliki je slador dunje. Nije bilo insekata pa je i plod zdrav. Sigurno ću ovu godinu zabilježiti velikim slovima – i po kvalitetu ploda i po prinosu. Sad je na redu da se ispeče rakija“, kaže naš domaćin.
Danilo još od 2007. godine pravi dunjevaču. Trebalo mu je, kaže, osam godina lutanja i truda da učeći na vlastitim greškama ovlada tehnologijom i dođe do željenog kvaliteta. Danilova dunjevača danas je svojevrsni brend. Stizala je daleko, a ko god je probao - s ponosom kaže naš domaćin – dijelio je isto oduševljenje.
„Proizvodnja dunjevače je poseban proces. U svaki dio tog proseca mora da se uđe u tančine - od fermentacije, pečenja i prepijecanja, pa do skladištenja. Tek kad odleži tri godine u buradima, ide na tržište. A krenulo se od nule. Sjećam se, recimo, da sam na početku pokušavao da dunju meljem mašinom za mljevenje mesa. Dunja tvrda, pa nije išlo. Ali bio sam toliko uporan da sam znao da će sav taj trud jednom dati rezultat. Danas sam prezadovoljan jer sam doživio da mi je dunja dala ovaj moj brend i da sam među ljudima po njoj poznat. Da Trebinje ne bude poznato samo po rakiji od grožđa - nego i po dunjevači. Ko god da je probao ovu rakiju kaže da ovako nešto nikad nije pio“, napominje Danilo.
Ništa se, dodaje, nije moglo postići preko noći ni bez velikog truda. Dunja traži pažnju i ljubav kao kad odgajate dijete – i samo tada će vas nagraditi obilnim i plemenitim plodom. U dunjama je, kaže Danilo, 365 dana u godini. Oko sezonskih poslova u zasadima sa oko 450 stabala angažovana je cijela porodica. Uzgaja dvije sorte – leskovačku dunju i vranjski dunjac.
„Leskovačka dunja daje količinu a vranjski dunjac posebnu aromu. Planiram da ubacim još jednu, treću vrstu da aromu dodatno oplemenim. Dobra rakija se ne može napraviti bez više vrsta dunja. Isto kao što se ne može ni dobar kupus skuvati bez dvije-tri vrste mesa“, priča nam Danilo.
Dunja ima ograničen slador, pa je i proizvodnja ograničena - na oko pet litara po kazanu. Dunji za fermentaciju ne dodaje ni šećer niti kakvo drugo voće jer mu je, ističe, u prvom redu bitan kvalitet a ne količina.
„Moja dunjevača je samo za prijatelje. Niti ja mogu proizvesti ove rakije kolika je njena potražnja. A od dunje, svakako, možete praviti i slatko, i kompot, i žele... Bogata je vitaminima a nema mnogo kalorija. Na 100 grama dunja ima svega 57 kalorija, pa je poželjna u ishrani gojaznih ljudi, dijabetičara... I čaj od lišća dunje je dobar protiv proliva, za disajne organe, za mnogo toga još...“, zaključuje ovaj zaljubljenih u žute plodove jeseni, pred kojim je u narednim sedmicama, dok još burad čekaju prazna, veliki posao...
