Другог дана културне манифестације „Дучићеве вечери поезије“ у Народној библиотеци Требиње одржана је трибина „Још ријеч – двије о језику, роде“.
Професор др Милош Ковачевић сматра да, ако се о нечему може говорити што је Херцеговина понудила српском народу то је језик, који је српски у ширем смислу.
„То није језик који је Херцеговина понудила само Србима, него и Хрватима, Црногорцима, Босанцима...свима који говоре вуковским српским језиком“, рекао је он.
Он истиче да је посебно значајно да се говори о ћирилици, јер нема ниједног језика на свијету који је толико везан за своје писмо, као српски језик са ћирилицом.
„Кад кажете ћирилица, прво вам пада на памет српски језик, што се најбоље види по прогонима српског народа кроз вијекове, никада се није прогонио језик. Прогонила се ћирилица као идентитетски знак српског језика кроз вијекове. Ако бисмо изгубили ћирилицу, нестао би један од темеља националног идентитета“, закључује Ковачевић.
Он сматра да послије распада Југославије нема јасног критеријума шта представља језик по лингвистичком идентитету, те да нема ниједан критеријум, осим политичког, по коме се може рећи да српски, босански, хватски, црногорски, нису један језик.
„Језик је жива материја и он се данас мора изучавати бар на два плана. Један је стандардни српски језик, а други је језик књижевности, који се толико одмакао од књижевног језика да може бити потпуно некњижеван. То показује да књижевници надилазе моћи стандардног језика, и зато су данас аспекти истраживања српског језика врло специфични“, закључо је Ковачевић.
Пјесник Мирослав Алексић каже да је Јован Дучић обиљежио цијелу епоху, не само као пјесник, него и као културни посленик и дипломата.
„Он је нека врста моралног пјесничког узора, то је човјек који је српски језик подигао на највишу висину, а строфу и пјесму на пиједестал словенске литературе. Он је пјесник који је свом крају дао посебан значај, а Требиње је један од ријетких градова на српским просторима који свој развој гради на култури. Његови стихови су данас врло актуелни, нарочито о српском националном питању и положају Срба на Балкану. Он је то све опјевао и опоменуо нас, али мислим да га нисмо довољно слушали“, рекао је Алексић.
Претходно је положено цвијеће на споменике Јовану Дучићу и Његошу, уз пригодан поетски час на Тргу пјесника.
