ТРЕБИЊЕ │ Уколико Запад буде наставио политику попуштања према великоалбанским захтјевима из Тиране, Приштине и Скопља – криза у Македонији могла би се прелити на регион и кулминирати у нови балкански сукоб, сматра војнополитички коментатор и новинар „Политике“ Мирослав Лазански.

На трибини под називом „Пријети ли Балкану домино ефекат?“, која је вечерас одржана у требињском Музеју Херцеговине у организацији Удружења „Херцеговац“, Лазански је рекао да је толеранција Вашингтона и Брисела према све агресивнијим манифесовањима великоалбанске идеје мотивисана и политичким прагматизмом – да се удовољава страни која пријети изазивањем нових криза и сукоба у региону.

„Албанци су јасно рекли да ће правити проблеме у случају негативних одговора на њихову амбицију да праве Велику Албанију. А пошто су Срби рекли да неће правити проблеме и да ће све да рјешавају на дипломатски и мирољубив начин, онда се Запад одлучио на врло прагматично понашање – ономе ко ће правити проблеме треба изаћи у сусрет“, рекао је Лазански.

Зато он не искључује и сценарио „домино ефекта“ кризе која данас потреса Македонију.

„Уколико Брисел и Вашингтон буду попустљиви према плановима из Тиране и Приштине, па и неких албанских партија из Скопља – да се прави Велика Албанија, онда то без рата сигурно неће моћи да прође“, истиче Лазански, подсјетивши да је Велика Албанија постојала „само једном у историји – у вријеме Хитлерове Европе“.

Лазански је увјерен да је криза у Македонији само наставак сиријске трагедије – иза које стоје „настојања бивше америчке администрације да Европску унију одмакне и учини је независном од руских енергената“.

Као што је то био случај и са „Јужним током“, Запад жели да „минира“ и пројекат гасовода преко Турске, а Македонија, једна од земаља на траси, изабрана је као политички трусно подручје, са значајном албанском популацијом која чини између 17 и 20% становништва.

„Зато се Македонија данас тресе. А с друге стране – нова Трампова администрација не стиже да се бави Балканом. Није промијењен апарат Стејт департмента ‘по дубини’, а кадар који се бави Балканом – исти је као и у вријеме Клингтона и наставља исту политику. Тако да је све оно што се догађа у Македонији, уствари, на фону раније зацртане стратегије Вашингтона према Балкану“, каже Лазански.

Још присутна политика бивше америчке администрације, додаје он, и Босну и Херцеговину сматра „незавршеним послом“ који одлучније треба усмјерити у правцу унитаризације, а независност Косова „завршеном причом“, која подразумијева и „излазак у сусрет свим албанским претензијама“.

„Дакле, све зависи од Американаца – али и понашања самих актера на Балкану: колико они буди суверени у својим одлукама и колико буду имали памети“, закључио је Лазански.

У том смислу, Република Српска се „држи одлично“ захваљујући „државничкој мудрости предсједника Додика“, сматра Лазански, подсјећајући да је још прије власти у Македонији, Република Српска рекла не америчкој политици унитаризације и успјела да стави тачку на пренос ентитетских ингеренција.

Р.С.