Лица са инвалидитетом могу да раде и живе од свог рада, само им треба пружити шансу, а неопходне измјене постојећих законских одредби треба да омогуће њихово лакше запошљавање. Ово је поручено са дводневне радионице у Требињу за савјетнике за запошљавање особа са инвалидитетом, у оквиру пројекта „Мој посао - економско оснаживање особа са инвалидитетом“, који, уз финансијску помоћ Владе Чешке Републике, већ трећу годину у БиХ проводи невладина организација “People in Need“, са локалним партнерима, организацијама „Сумеро“, „Нешто више“ и „ПроРеха“.
Сања Лепић, водитељ пројекта „Мој посао - економско оснаживање особа са инвалидитетом“, наводи да је преко пројекта, вриједног 600.000 евра, у БиХ запослено двадесетак особа на отвореном тржишту рада, њих 15 је имало плаћено стажирање, а обезбијеђени су и мали старт-ап пакети подршке, у вриједности до 2.000 КМ по лицу са инвалидитетом.
Наводи да је улога савјетника изузетно важна у циљу запошљавања особа са инвалидитетом.
„Савјетници за запошљавање уз подршку, из осам градова БиХ - Требиња, Брчког, Бањалуке, Зенице, Сарајева, Витеза, Бихаћа и Мостара, данас су размијенили искуства настала током досадашњег рада, уједно смо представили и наш План и програм за обуку савјетника за запошљавање уз подршку, који је производ нашег рада и гдје су представљени начини рада савјетника са социјалног, економског и правног аспекта. Улога савјетника је круцијална, нарочито када су интелектуалне потешкоће у питању“, каже Лепић.
Кроз пројекат се, истиче, заговарају системске промјене које ће довести до побољшања статуса особа са инвалидитетом.
„При званичним институцијама немамо савјетнике за запошљавање уз подршку, то је једна од мјера које заговарамо“, додаје Лепић.
Мијат Шаровић, савјетник за запошљавање лица са инвалидитетом у нашем граду и извршни директор Удружења за помоћ и подршку дјеци и лицима са потешкоћама у развоју „Сунце нам је заједничко“ наводи да је, преко овог пројекта, у Требињу, запослено 14 инвалидних лица, старијих од 18 година, са различитим облицима онеспособљења.
„Град Требиње је по овом питању сензибилан и отворен, пружа максималну подршку и овој популацији. Имамо примјере запошљавања лица која су инвалидна још од рођења или у најранијем узрасту и у приватном и јавном сектору, попут градске управе, радује нас да су бројна привредна предузећа запослила особе са инвалидитетом, иако, у времену кризе и пандемије вируса корона, није лако наћи запослење за ову категорију становништва“, каже Шаровић.
Прецизира да су остварена и четири пакета подршке стажирању те пакети подршке малим бизнис плановима у циљу остваривања добити.
„Инвалидна лица, три младића и дјевојка, имали су плаћено двомјесечно стажирање у Пореској управи, маркету 'Бинго', Центру за социјални рад и једном кафићу. У оквиру пакета подршке малим бизнис идејама, по 2.000 КМ дато је за пројекте опреме за кухињу, рад у башти, издавање тротинета, ових дана почиње са радом и паланчинкарница, на улазу у Стари град, у којој ће радити члан нашег удружења, лице са Дауновим синдромом, уз подршку чланова своје породице. На овај начин инвалидна лица остварују добит, и што је још важније, боље се интегришу у локалну заједницу“, наводи Шаровић.
Сматра да је „Мој посао - економско оснаживање особа са инвалидитетом“ одличан пројекат, јер је, како истиче, лицима са инвалидитетом неопходна подршка свих актера локалне заједнице, како би достојно живјели.
„Радимо на заједничким активностима за промјену законских рјешења како би се особе са инвалидитетом лакше, брже и боље запошљавале, прије свега на отвореном тржишту рада. Ово је изванредна припрема за инклузивно тржиште рада, инклузивно радно мјесто. То је дуготрајан процес, који помаже не само инвалидним лицима и њиховим породицама већ и цијелој заједници, у развоју емпатије према овој популацији“, истиче Шаровић.
Харис Хаверић, директор Савеза за помоћ особама са менталном ретардацијом „Сумеро“ из Сарајева истиче да је у фокусу њиховог рада успостављање одрживих модела живота лица са инвалидитетом у заједници и поред “дискриминаторских законских одредби, и на државном и ентитетском нивоу”.
„Институционални вид подршке је омогућен једино у великим заводима затвореног и полузатвореног типа, гдје је немогуће говорити о адекватним условима живота. Низ година у БиХ су бројни инострани донатори проводили разне пројекте, али су, након њиховог одласка, пројекти постали неодрживи, а живот, нарочито особа са интелектуалним потешкоћама, се није побољшао. На сву срећу, у 10 градова и општина Федерације БиХ успостављен је модел становања у заједници, гдје 150 младих живи живот достојан човјека. Тај пројект покушавамо да покренемо и у РС, гдје се, на жалост, није отишло даље од пилот фаза, због недовољне подршке Владе РС и локалних заједница“, појашњава Хаверић.
Директор Савеза „Сумеро“ истиче да је запошљавање лица са инвалидитетом неријетко предмет предрасуда нашег друштва.
„Овој популацији није омогућено да користи све бенефите, лица са потешкоћама у развоју могу да раде, имају ресурсе, видљиви су капацитети, само им треба пружити шансу“, поручио је Хаверић, који је захвалио удружењу ''Сунце нам је заједничко'' на партнерском афирмативном раду.
