Упознати особу посве аутентичну, не само по ономе чиме се бави, него и по начину живота, размишљања, уопште погледа на свијет са ширином и разумијевањем сусрет је вриједан дивљења. У данашњем времену и веома риједак. Прави дар. Зато се једино даровима и може назвати оно чиме једна таква душа боји свијет.
Ана Томас је жена препуна маште, што се да уочити са првим погледом на њу саму, посебно на сваки комад накита који израђује те на цјеловиту биљну исхрану, креирану у укусне и здраве залогајчиће. Попут аксесоара и њена храна једнако задивљује.
Заинтригирало нас је ко је то у нашем граду тако свој те се, на наше задовољство, усудио понудити нешто другачије? Пошли смо по одговоре и упознали Београђанку, која је након година живота у Шведској свој креативни пут изњедрила у Требињу. Из два велика града у којима је са супругом, рођеним Требињцем, стварала породицу, стигла је овдје, гдје је, како се чини, завртила нови точак живота.
„У Шведској сам радила као медицинска сестра све до пандемије, у коју ни до данас не вјерујем. Нисам хтјела да се вакцинишем и усљед константног притиска, без обзира на велику плату и удобност таквог живота, дала сам отказ на послу. Муж и ја смо одлучили да се вратимо, а дјеца и унучићи су остали. Пресрећна сам овдје у овом дивном граду препуном благодети са сваке стране“, отвара нам душу Ана, која је овдје, тако нам изгледа, у својој оази у Придворцима пронашла пут којим даље жели ићи.
А можда је тај пут пронашао њу. Јер, у животу се све деси онда када и како треба, што је потврда и у причи ове жене. Рукотворинама се бавила и раније, али је пуноћу израза, љепоту мотива и склад дизајна, потпуно спонтано, прича нам, из себе избацила баш овдје. Требиње са својом природом и љепотом је јесте инспирисало, мада, вјерујемо да је овакав израз, превасходно одраз онога ко она јесте дубоко у себи.
„То је моја љубав! Некада сам и живјела од дизајна. Новац ми никада није био примаран јер када нешто радиш из љубави то нема материјалну вриједност. Прављење накита и креирање исхране мене много испуњава! Толико будем срећна. То је та чиста љубав! Овај накит је једноставно изашао из мене у моменту мог тоталног дна. Био је моја терапија!“
Огрлице, наруквице, минђуше, ташне, сваки комад дио је слагалице, а заједно укомпоновани постају читава прича. Живописне боје, од којих свака има своју сврху, потом тканине и материјали њеним прстима плетени и сједињени, показатељ су непресушне инспирације и љубави од које су саткани.
„У продавници половне робе купим старе свилене кравате и од њих правим мекане дијелове на наруквици, лоптице које пуним спужвом. Траке су од старих памучних мајица, дрвени дијелови од старих огрлица, кругови су са гарнишни, тврди дио у наруквици су дијелови картонских цијеви које сам видјела у једној продавници као заштита за стаклене чаше... Дакле, ствар је у машти, колико смо способни да свијет перципирамо другачије. Мени много тога послужи као идеја и свакој се силно радујем. Када сам почела да правим, то је просто излазило из мене. Дошла сам у Требиње, у непознато, другачија и по изгледу и по размишљању, нисам наилазила на разумијевање. Спотицали су ме, али и даље пливам у свом свијету“, са осмијехом и неким миром нам рече Ана, чије јединствене рукотворине се могу купити у Старом граду, одмах поред Анђелкине капије у једном ушушканом кутку.
Попут накита који увелико осваја оригиналношћу и љепотом, на исти начин, предано и искрено Ана гради и пут за своју цјеловиту биљну исхрану. Након примјене у властитом јеловнику и бенефита које јој је донијела, срцем је препоручује свима. Не намеће, само упознаје како сами себи можемо пружити најбољи извор виталности и енергије. Када све поткријепи тезом да оно што у себе уносимо то смо ми, схватамо мудрост коју са нама дијели.
„Прије пар година потпуно сам промијенила живот, исхрану, размишљање, шта једем и убацујем у себе и почела другачије да се храним. Нисам ни веган ни вегетаријанац, већ сам на цјеловитој биљној исхрани. Међутим, стално наизлазим на стравичан отпор. Питала сам се одакле тај отпор потиче и схватила да су многи затворени, не живе слободно, научени су да је само један пут исправан па и када им на том путу није добро. Ријетки су они који пробају. Пустила сам сву причу и схватила да ако треба да се деси да некоме нешто покажем десиће се, баш као и са накитом. Моја највећа мисија је да људи почну слободно да живе, да се томе науче, да се радују и буду захвални за сваки секунд свог живота. Не морају јести моју храну, мени је и овако одлично и забавно!“
МАГИЈА КОЈА ИСПУЊАВА
„Све што се ради из љубави нема цијену. И цијена ми није примарна докле ме оно што радим испуњава. Важно је радити из страсти, тада си потпуно остварен, задовољан, срећан, имаш све. Моја страст су накит и здрави залогајчићи, а посебно ми је уживање у истом дизајну колачића и наруквице. То ми је чаробно, магија која ме испуњава! Како ће изгледати храна тренутак је моје инспирације, а рецепт је из моје маште. Страшно бих вољела женама одавде, које су препаметне, предивне, предаровите, генетски интелигентне и, заправо све знају из гена наших предака, да пренесем оно што знам. Са мојих 50 година имам искуство да га предочим другима. Живим изван индустрије и савремене медицине и вјерујем да је могуће бити здрав и срећан уз помоћ лијепих мисли, љубави, маште, опроста и захвалности. Вјерујем јер то живим!“
Када се нешто ради срцем и са страшћу, онда и не може бити другачије него препуно радости и усхићења, баш онако како ова храбра жена, упркос свим одбацивањима и неразумијевањима, живи своје снове. Оно што у Требињу прави у свијету је одавно нашло своје мјесто и веома је цијењено.
У својој кухињи, коју је намјенски уредила за овакав програм исхране, припрема разне врсте колачића, земички, кремова, сладоледа, торти и других храњивих комбинација од биља, сјеменки, природних шећера, спелте, хељде, клица и осталих састојака из природе. Изузев својом индивидуалношћу, све на крају употпуни и једним посебним зачином.
„Правим земичке од пет врста сјеменки: бундеве, сунцокрета, лана, сусама, кима, са мојим зачином који сам назвала „златни зачин“. То је спој биљака, хималајске соли, куркуме, ђумбира осушених у рерни. У мојим колачима има природних шећера попут меда, сувих смокава, сувих урми. У исхрани користим индијски орах, овас, кокосово уље и кокосов шећер, рогач, рузмарин, суву кајсију и марелицу. Дакле, све што људи веома често, ако не и свакодневно конзумирају. Ово је веома једноставна, а хранљивим материјама богата исхрана коју може свако да направи“, објашњава нам.
ОКРЕНУТИ СЕ ПРИРОДИ
„Одушевљена сам благодатима која постоје у Требињу! Потичем из Србије, такође плодне земље, али овдје имате и чист камен и нетакнуту природу. На примјер тушт, биљку од непроцјењивог богатства, редовну у мојој исхрани. Поред ње, правим кексиће, хљебиће, клице. Када је сезона свјежег воћа и поврћа све имам у природи, док зими клијам. То је чиста енергија коју нам природа даје и коју уносимо у себе. Мени људи кажу: - Ти пасеш траву! – Да, ја пасем траву! Овом храном наше се ћелије пуне. Термички је обрађена до одређене температуре, односно сушим кексиће и земичкице, а све друго је живо, тако да моја храна може трајати три дана. Нашем мозгу је потребан 21 дан да добије информацију да је нешто рутина и свако ко је пробао, већ 22. дана ми је рекао да се осјећа фантастично, што се види и споља по кожи и по коси. Међутим, ми смо дубоко укоријењени у традицији и то је тврд камен који је тешко разбити. Ипак, вјерујем да ће се некад нешто овдје десити и да ће се људи окренути изворној природи. Све што је нама дошло да направимо постоји неко коме је то потребно, иначе се идеје не би рађале ни у мојој ни у било чијој глави“.
Осим што су намирнице укусне, оне су вјешто и презентоване. Савршен склад боја и детаља на тањиру, идентично накиту, приповиједају сушту љепоту којој у природи свакодневно свједочимо.
„Играм се бојама и размишљам у бојама. Свака има свој циљ и разлог зашто је у тањиру. Свашта је могуће направити и комбиновати када се измашта и крене из срца. Мој циљ је показати људима да ако нешто истински воле да раде, да то могу и да остваре. Нас су учили да морамо да се помучимо, да загријемо столицу. Не! Лети док радиш нешто, док учиш, маштај јер када радиш са лакоћом, тада уживаш. Треба себи дати шансу и своја знања дијелити са другима, не задржавати само за себе. Тада добијамо много натраг, најљепшу размјену енергије, што је предиван поклон!“
За Ану Томас могло би се рећи да живи по принципу - не очекујем ништа и прихватам све. Управо због њене вјере, снаге ума, духа и срца стигла је ту гдје је данас. Ако је погледате, одмах ћете схватити да оно што говори има смисла. Својој младоликости дугује здравом исхраном, животом у миру са собом и свима око себе, енергијом коју шири, својим талентима којима је допустила да узлете и коначно, самој себи, повјеровавши да се на крилима снова живот заиста може живјети!
