Средства информисања имају веома значајну улогу у креирању друштва без дискриминације, разбијању стереотипа и предрасуда и ширењу свијести о неприхватљивим друштвеним праксама, али медији у БиХ у овој мисији често нису на висини задатка.
Ово је поручено са састанка „Форума против дискриминације“, који је у Требињу данас одржан у организацији Мисије ОЕБС-а, на којем су између осталог учествовали и представници медија, удружења која окупљају рањиве категорије становништва и особе са инвалидитетом, те институције Омбудсмена.
Златан Мусић, службеник у ОЕБС-у за питања слободе медија и људских права, упозорио је да медији у БиХ - умјесто да буду глас и подршка рањивим категоријама и коректив надлежним институцијама – често немају храбрости да се супротставе дискриминаторској пракси ако су одговорни за њу носиоци политичке или друштвене моћи, а неријетко и несвјесно подстичу на нетрпељивост и неравноправност - стигмазивовањем одређене друштвене групе или некритичним преношењем дискриминаторских ставова актера јавног мнења.
Друштвено одговорно понашање, како је истакао, налаже и цензурисање „запаљивих“ изјава учесника јавног мнења и закључавање коментара у интерактивним медијима ако они подстичу на нетолеранцију – без обзира на то што је оваква пракса у супротности са приниципима слободе мишљења и изражавања.
Златан Мусић и Милица Ијачић
Када је у питању извјештавање о особама са инвалидитетом, Мусић је појаснио да добра новинарска пракса подразумијева више слуха и медијског простора за проблеме и потребе ове популације, уздржавање од сензационализма, али и претјеране театралности и патетике, а у јавном простору потребно је стандаризовати и сензибилније термине за људе из ове популације - при чему нагласак мора бити на особи, а не на врсти инвалидности.
Умјесто термина инвалид, параплегичар, ампутирац, слијеп или глувонијем – препоручљиви су термини који у први план стављају човјека, као што су особа или лице - са инвалидитетом, са параплегијом, са тјелесним инвалидитетом, оштећеног вида или оштећеног слуха.
Одборник у Скупштини града Требиња Милица Ијачић сматра да особе са инвалидитетом још увијек нису довољно присутне у јавном простору, те да се о проблемима и потребама ове популације у појединим медијима углавном говори поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом.
Није задовољна ни начином извјештавања при чему медији, како каже, више воде рачуна о лајку на друштвеним мрежама, него о правима и достојанству особа са инвалидитетом, које се неријетко представљају кроз своју инвалидност, као да је ријеч о одређујућој људској особини.
„Није лијепо на тај начин истицати нечију физичку карактеристику - у први план стављати нечију инвалидност, а да притом не истакнемо квалитете неке особе. Ти квалитети морају увијек бити испред карактеристика инвалидитета“, истиче Ијачић.
На састанку „Форума против дискриминације“ посебно је скренута пажња на проблеме особа са оштећеним слухом, којима је у БиХ ускраћена могућност да се информишу из електронских медија, јер тв програме по правилу не прате тумачи за знаковни језик.
„Желимо овим путем да позовемо све медије, посебно јавни сервис, да прилагоде свој програм особама са оштећењем слуха. Такође, да континуирано говоре о проблемима са којима се сусрећу особе које живе на маргини нашег друштва и извјештавају о питањима дискриминације на начин који ће ставити у фокус права ових људи и њихове животне приче“ казао је Златан Мусић.
Алма Мујановић, предсједник Удружења „Знак за ријеч“, истакла је да неприлагођеност тв програма особама са оштећењем слуха код њих додатно ствара осјећај социјалне изолованости, те апеловала на медије да обрате више пажња на потребе људи са овом врстом инвалидитета.
„Због проблема са стандардизацијом знаковог језика – имамо свега 16 сертификованих тумача на 70.000 регистрованих особа оштећеног слуха. Али, обзиром на то да стандардизација знаковног језика још није уведена – могу се обезбиједити тумачи који познају знаковни језик иако нису сертификовани - а њих је много више“, казала је Мујановић.
