У Музеју Херцеговине у Требињу данас је почела међународна научна конференција-радионица „Ново сагледавање граветијена: интеграција археолошких, генетичких и антрополошких перспектива“, која окупља стручњаке из више европских земаља, Канаде и Сједињених Америчких Држава.
Дводневни скуп је посвећен једном од значајних периода праисторије, граветијену, односно времену од прије око 35.000 до 27.000 година, непосредно прије почетка посљедњег леденог доба. Циљ радионице је да се кроз размјену знања и интеграцију различитих научних метода боље разумију кретања, прилагођавања и опстанак људских популација у изузетно тешким климатским условима.
Професор на Одјељењу за археологију Филозофског факултета у Београду Душан Михајловић рекао је да је ријеч о међународном скупу посвећеном повезивању података добијених археолошким, палеоантрополошким и генетичким методама.
„Ријеч је о граветијену, периоду од прије 35.000 година до прије 27.000 година. То је вријеме непосредно прије почетка посљедњег леденог доба. Веома је важно да се види ко су били ти људи, да се они идентификују генетичким путем, да се види каква је била њихова материјална култура, како су се прилагодили тим екстремно хладним климатским условима и како су уопште опстали“, навео је Михајловић.
Он је додао да су истраживања модерне и древне ДНК посљедњих година значајно промијенила поглед на далеку прошлост човјека.
„То је сам врхунац свјетске науке. Та генетичка истраживања су далеко одмакла и у стању смо да идентификујемо популације које се не могу идентификовати палеоантрополошки. Биће занимљиво да се види ко су били носиоци културних и технолошких промјена у том периоду прије 35.000 до 27.000 година“, истакао је Михајловић.
Професор на Универзитету у Винипегу у Канади и „Canada Research Chair“ за људску еволуцију Мирјана Роксандић истакла је да сарадња са колегама из Београда траје већ двије деценије.
„Садашњи пројекат МИРА, односно Movement, Interaction, Resilience and Adaptation, усмјерен је на проучавање кретања, интеракција, отпорности и адаптације људских популација на Балкану. То је отприлике оно што ми тражимо на подручју Балкана од прије милион година до задњих десет хиљада година“, навела је Роксандић, додајући да је овај простор изузетно значајан за даља истраживања.
„Херцеговина је идеалан простор за даље ширење популације, послије те максималне глацијације, да се види одакле те популације долазе у остатак Европе. И то је у суштини разлог зашто смо ми позвали овдје различите стручњаке за тај период“, рекла је Роксандић.
Међу учесницима је и Стивен Кун, професор антропологије на Универзитету Аризоне у Тусону, који је истакао да је Херцеговина подручје важне и дуге људске прошлости.
„Херцеговина је видјела тако велику историју, тако велике ствари су се догодиле у овој области у посљедњих неколико стотина година, али такође и у дубокој људској прошлости. Овдје смо окупили специјалисте из Европе и стручњаке за различите врсте информација које говоре о веома дугом људском присуству на овом простору“, рекао је Кун.
Музејски савјетник Народног музеја Србије Бојана Михајловић нагласила је да је организација оваквог скупа наставак дугогодишње успјешне сарадње Народног музеја Србије и Музеја Херцеговине.
„Ми одувијек имамо изврсну сарадњу са Музејом Херцеговине. Народни музеј и Музеј Херцеговине одувијек сарађују, било да је у питању историја умјетности или археологија. Веома смо захвални колегама из Музеја Херцеговине, који су показали велику вољу и жељу да нам помогну и да нам изађу у сусрет, од простора гдје ће се конференција одржавати, па даље преко помоћи у свим осталим елементима организације“, истакла је Михајловић.
Конференцију-радионицу организују Секција за палеолит и мезолит Српског археолошког друштва, Филозофски факултет у Београду, Народни музеј Србије и Музеј Херцеговине, уз финансијску подршку канадско-српског пројекта МИРА — „Кретање, интеракција, отпорност, адаптација: комплексна улога централног Балкана у насељавању Европе током плеистоцена“, који се реализује уз подршку SSHRC партнерског гранта, са сједиштем на Универзитету у Винипегу.
