
Данас се обиљежава Међународни дан борбе против сиде. Свјетска здравствена организација саопштила је да је током прошле године ХИВ инфекција регистрована код 1,3 милиона људи, док је 630.000 људи преминуло од узрока повезаних са ХИВ-ом.
У 13 градова у БиХ данас ће бити организовано бесплатно и анонимно тестирање на ХИВ, хепатитис Б и Ц.
У Републици Српској тестирање је организовано у Бањалуци, у Универзитетском клиничком центру Републике Српске и Институту за јавно здравство, те у болницама у Бијељини, Добоју, Приједору, Зворнику и Требињу. У Српској је ове године регистровано 12 нових случајева инфекције ХИВ-ом, уз један смртни исход.
Др Милица Јањош, специјализант инфектологије у Болници Требиње, истиче да је тестирање од изузетне важности, те да је у потпуности бесплатно и анонимно.
Она је за Радио Требиње објаснила шта је ХИВ, а шта АИДС.
„ХИВ (вирус хумане имуно дефицијенције) је вирус који напада имуни систем, посебно ћелије кључне за одбрану организма од различитих инфекција. Без лијечења, ХИВ постепено слаби одбрамбене способности организма и може довести до њиховог озбиљног исцрпљивања. АИДС (синдром стечене имуно дефицијенције) представља завршни стадијум нелијечене ХИВ инфекције, када је имуни систем тешко оштећен и организам постаје подложан тешким опортунистичким инфекцијама. Важно је нагласити да ХИВ-позитивна особа не мора и не треба развити АИДС, посебно уз рано откривање и правилну терапију“, нагласила је др Јањош.
Она је истакла и начине преноса ХИВ инфекције.
„ХИВ се преноси искључиво контактом са одређеним тјелесним течностима заражене особе. То може бити путем незаштићеног сексуалног односа, дијељења игала и шприцева, трансфузије заражене крви или коришћења нестерилног медицинског прибора, као и преносом са мајке на дијете током трудноће, порођаја или дојења. ХИВ се не преноси социјалним контактом – руковањем, грљењем, коришћењем заједничког посуђа, пливањем у базену и слично“, додала је др Јањош.
Навела је и како се може спријечити ХИВ инфекција.
„Кључне мјере превенције укључују досљедну употребу кондома, недијељење игала и шприцева, поштовање стерилних процедура у здравственим установама, тестирање трудница, те редовно и одговорно тестирање особа које имају повећане ризичне факторе“, казала је др Јањош.
Према њеним ријечима, важно је знати да позитиван налаз ХИВ скрининг теста није коначна дијагноза
„Ови тестови су врло осјетљиви и управо зато могу понекад дати лажно позитиван резултат. Сљедећи, најважнији корак јесте урадити додатне потврдне тестове. Међу њима, један од најпоузданијих је ПЦР тест, који открива директно присуство ХИВ-а у крви. Док се не добију резултати потврде, не треба доносити никакве закључке. Ако се ХИВ заиста потврди, потребно је одмах ступити у контакт са надлежним инфектологом и започети одговарајућу медицинску бригу“, објашњава она.
Како истиче, до тада, али и након потврде, важно је избјегавати незаштићене сексуалне односе, обавијестити недавне сексуалне партнере и водити рачуна о здравим и безбједним навикама.
„Такође, ако је скрининг тест позитиван, а особа има симптоме који могу указивати на акутни ХИВ синдром – попут повишене температуре, грознице, осипа, болова у мишићима или увећаних лимфних чворова – препоручује се што прије потражити љекарску помоћ“, закључује др Јањош, подсјећајући да је познавање властитог ХИВ статуса кључан корак у очувању здравља.
