Енергија као извор живота приказана очима умјетнице поручује како се креативним изразом, на суптилан начин проговара о темама данашњице. Свему ономе што се, у случају Нине Лојовић Милинић, др наука из историје умјетности и магистра ликовних умјетности, кроз разноврсне сликарске форме треба јасно рећи, а притом остати досљедан себе и сопствене потребе за друштвеним ангажманом. Зато је и изабрана да своје стваралаштво почетком ове године представи у Барселони, у Културном центру „Ла Бобила“, на колективној међународној изложби под називом „Жене у ратовима кроз умјетност“ (Women in Wars Across Art).
Ријеч је о међународној изложби која је реализована од 3. до 27. фебруара, а на којој је учествовала 21 умјетница из БиХ, Украјине, Палестине, Ирана, Шпаније, Уједињених Арапских Емирата, Индије, Ирске, Канаде. Учешћем у међународном пројекту „Циљеви Одрживог развоја кроз умјетност“ (SDGs Through Arts) 2024. године у Сарајеву, у организацији галерије ZeeArts из Дубаија и „UN Women“ у БиХ, препознат је њен умјетнички потенцијал и вреднован на темељу исцрпног рада и умјетничког активизма па је услиједио и позив за учешће у Барселони.
Иако иза себе има вишегодишњи академски ангажман, као и 10 самосталних и преко 90 колективних изложби у региону и иностранству, велики број умјетничких пројеката у којима се остварила и као координатор, носилац, али и учесник, сусрет у Барселони био је посебна прилика да своје стваралаштво представи у једном посве другачијем концепту.
„Изложба у Барселони окупила је умјетнице из различитих друштвених, социјалних, вјерских, религијских, културних окружења. Као и остале умјетнице, фокусирала сам се на приказ женског искуства у условима конфликта, истражујући теме рањивости, снаге, колективног осјећања, опстајања и вјере. Кроз ове пројекте развила сам интерес за ангажовану умјетност, ону која не остаје само на естетском нивоу већ комуницира са савременим изазовима. Умјетник, као свестрана личност, у својим личним промишљањима дотиче и савремене теме које ликовно трансформише на свом платну. Раније нисам имала прилику да умјетничким изразом доринесем друштвеном ангажману. Иако не припадам миљеу друштвено ангажованих умјетника, успјела сам да на друштвене теме одговорим личним размишљањем и личним симболичким изразом“.
Поглед на страхоте рата из женске визуре, са једне стране указале су на најстрашније посљедице таквог бесмисла – патњу, губитак, разарања, а са друге, да живот увијек има смисла и да се женском снагом, борбом и преживљавањем, увијек може обновити. Зато је одговор и пронашла у мотиву природе, том неисцрпном извору живота.
„Свака од 21 учеснице донијела је различите мотиве. Мој одабир био је пејзаж. Мирним приказом природе жељела сам симболички да укажем да кад год је тешко и кад су кризне ситуације, најпотребније је да човјек сачува лични мир, сугеришући да све на крају прође и послије немира дође смирење. Ту је сунце као вјечни извор енергије, за мене и симбол вјере, али и оног вјечитог оптимизма, какво се на мојим радовима увијек појављује. Дакле, вјера да ће доћи бољи дани, а да нам је патња дата како бисмо сазнали нешто и о себи и о друштву“.
О томе колико је за умјетност оснаживање важно, управо говоре овакви и слични пројекти, који ствараоцима пружају могућност трансформације, те да кроз умјетничку визију дају и свој допринос. Веома важан моменат и занимљив, чини сама тема, односно ријетка могућност да се ратна тематика уопште разматра из женског угла.
„Посебност ове изложбе и читавог пројекта је јака друштвена тема – рат из женске перспективе, кроз слободу умјетничког израза, рад на глобалним темама, као и међународни карактер. Лично, сматрам да је важно и што сам два пута имала прилику да повежем умјетност и друштвени активизам, а притом сачувам лични умјетнички печат“.
ОДРЖИВА УМЈЕТНОСТ И СЛОБОДА СТВАРАЊА
Изложби у Барселони претходила је умјетничка иницијатива „Циљеви Одрживог развоја кроз умјетност“, одржана прије двије године у Сарајеву, на којој се међу 17 домаћих и међународних умјетница, као једина из РС и Требиња представила Нина Лојовић Милинић. Као одговор на промоцију Циљева одрживог развоја УН-а, и овдје је одабрала да се бави енергијом као извором живота, понудивши кроз креативну, одрживу умјетност своје виђење једног од циљева - Приступачна и чиста енергија.
„Све је кренуло од Сарајева и позива да учествујем на пројекту SDGs Arts. Иницијативи гдје се умјетнице баве умјетничком интерпретацијом 17 УН-ових циљева Одрживог развоја. Овo је дугогодишњи пројекат који се одржава у разним земљама, а 2024. године је први пут организован у БиХ. Свака од нас 17 умјетница – из БиХ, Србије, Словеније, Ирана, Шпаније, Катара, Ирске, Мадагаскара, Маурицијуса, Русије и Индије, имала је свој циљ, који је сходно личном изразу приказала. Била је то прилика да истражим како креативни израз може допринијети подизању свијести о глобалним изазовима попут неких од наведених циљева“, уводи нас Нина у занимљив модел умјетничког и друштвеног промишљања и промоције креативне, одрживе умјетности.
Као сликар веома лиричног сензибилитета са апстрактним мотивима, као одразом његоване естетике, одговарајући на тему у којој се прожимају социјални и политички набој, и овдје је остала досљедна ономе што дубоко у себи носи – умјетности као синониму за љепоту стварања свијета. Стога нисмо изненађени да је одговор на „Приступачну и чисту енергију“ пронашла у оном најупечатљивијем приказу чуда живота.
„Представила сам мајку и дијете као извор енергије, асоцирајући на узвишени однос Богородице и Исуса Христа. Упућујући на најјачу, обновљиву и непресушну везу. Ликовно сам представила кружење енергије као покретача живота. Здравим односом између двоје људи, ствара се чиста енергија, која обнавља све. Наравно, у центру је увијек љубав као покретач свијета. Тематиком, којом се иначе бавим, успјела сам да ликовно представим циљ одрживог развоја који ми је припао“.
За свакога ко живот посматра као прилику за раст, нарочито када у себи носи осјећајну умјетничку перцепцију, овакви догађаји дају могућност да проговоре и у име других, који ту могућност немају. Када је о женама ријеч, тај глас је готово мајчински, истовремено снажан и њежан, заштитнички, то је сила која ослобађа.
„Сарадња са свим тим умјетницама у мени је пробудила осјећај слободе, љубави и јединства. Владалa je предивна енергија и уједињеност, иако смо потпуно различите, и потичемо из другачијих културних средина. Овај културолошки сусрет подсјетио ме на чињеницу да смо, без обзира на различитости, дубоко у себи исти! Осјећај љубави и разумијевања које смо гајиле једна према другој је мој најјачи утисак са ове умјетничке иницијативе. Непроцјењиво је то искуство сусрета са другим културама, начинима умјетничког рада, размишљања, као и подршка и позитивни дух који је владао, а који је учинио да на најбољи начин прикажемо своје умјетничке замисли, али и промовишемо своју земљу и културу. Све то резултирало је чудесном изложбом у сарајевској Градској вијећници“.
Овим пројектом остварена је тенденција да се поред глобалних тема, скрене пажња и укаже снагу умјетности у инерпретацији жена умјетница као и њихово умјетничко позиционирање. За ову сликарку и историчара умјетности, изузетна је била и прилика да као панелиста учествује у пројекту „Умјетнице БиХ“, чији аутор је била умјетница Алиса Телетовић, а пројекат је реализован уз подршку Хисторијског музеја у Сарајеву.
„Као панелиста бавила сам се темом која се односила на изазове и проблеме са којима се суочавају умјетнице у БиХ, са посебним фокусом на видљивост, професионалне прилике и положај умјетница у савременој умјетничкој сцени“.
МАЛИ ФОРМАТИ НА БИЈЕНАЛУ МИНИЈАТУРЕ
А свако ново искуство неминовно шири фокус, чинећи да силни налет емоција негдје мора и да се каналише. Иако је као умјетник одавно препозната по великим сликарским платнима, упечатљивог и колоритног стила, не смијемо занемарити ни њен умјетнички израз кроз мале формате, други пут заредом препознате и на Међународном бијеналу умјетности минијатуре у Горњем Милановцу. Међу 438 аутора из 25 земаља и представљених 657 дјела, своје мјесто пронашла су и два колажа Нине Лојовић Милинић, на изложби одржаној 18. априла ове године у Културном центру „Мија Алексић“.
„Међународни бијенале умјетности минијатуре одржан је 18. пут. Организује се у континуитету и представља један од бијенала минијатуре са највећим бројем пристиглих радова. Селективног је карактера. Ово је други пут заредом да сам послала радове и оба пута су селектовани. На ову, најобухватнију изложбу малог формата пристигне огроман број радова и привилегија је и част бити дио одабраних. Углавном радим велике колаже, попут оних које сам представила на магистарској изложби величине два метра са метар, па је Бијенале у Горњем Милановцу за мене био успјешан корак у непознато“.
Резултат тога је и самостална изложба у Невесињу у децембру 2025. у Културном Центру „Небојша Глоговац“, као и неколико селектованих колективних изложби „Мали формат“ у организацији Удружења ликовних умјетника у БиХ, чији је члан од прошле године. Изложба „Мали формат“ представљена је у галерији Колегиум Артистикум у Сарајеву, те у галеријама у Високом и Тузли, а требињска публика ову изложбу могла је погледати током фебруара у Музеју Херцеговине.
„Пропозиције Бијенала у Горњем Милановцу захтијевале су формат 10x10 цм. Иако раније нисам радила у малом формату показало се да се кратки записи мог тренутног виђења свијета, инспирације, расположења баш уклапају у мали формат. Сваки колаж носи јединствену идеју и поруку, и ликовни су израз тренутка у коме идеја настаје. Ријетко кад накнадно интервенишем на њима. Истински су израз тренутка. Изложба у Невесињу је резултат мог двогодишњег, свакодневног ликовног биљежења, опажања и сазнања!“
НОВА КЊИГА
Изузев умјетничком, једнако је посвећена и ангажману као факултетски професор па је свој професионални рад однедавно обогатила и новом, трећом по реду књигом, под називом „Туристичка понуда културно-историјског насљеђа на подручју Требиња“, коју је у издању матичне образовне установе Високе школе за туризам и хотелијерство Требиње, приредила заједно са професором др Милимиром Лојовићем. Како каже, ова вриједна литература обједињује богато културно-историјско насљеђе са подручја Требиња у контексту туризма.
„Представљена је Ситуациона и SWOT анализа културно-историјског насљеђа као битног фактора развоја туристичке понуде и одрживог развоја туризма на подручју Требиња. Обрађен је и просторни преглед културног насљеђа, као и класификација објеката са историјским, културним и умјетничким вриједностима уз фотографске прилоге. Визуелно и текстуално представљени су вјерски објекти, тврђаве, мостови, културне устнове и манифестације, фолклорно насљеђе. Извршена је туристичка валоризација, која представља квантитативно и квалитативно вредновање појединачних културно-историјских садржаја, а туристички потенцијали одређени су прорачуном позитивних и негативних фактора. Приказани су емитивни туристички центри, зоне и центри туристичке понуде, као и туристички итинерери и њихова улога у пакет аранжманима као основа вредновања културно-историјског насљеђа, као фактора развоја туристичке понуде и одрживог туристичког развоја на подручју Требиња“.
До нових интроспективних пројеката, чекамо сљедећи лични и професионални печат Нине Лојовић Милинић. Инспирисана за културу и стваралачки процес, не сумњамо да ће пред нас опет донијети упечатљив тренутак времена, обгрљен њеном непресушном умјетничком поетиком!
Пејзаж као важна симболика изложбе у Шпанији
Говорећи о елементима природе на изложби „Жене у ратовима кроз умјетност“, за пејзаж у колаж техници Нине Лојовић Милинић, у својој рецензији историчар умјетности Хозе Мануел Торес Мартинез је навео:
„…Природа, која се понавља кроз радове, дјелује као огледало и уточиште: птице, цвијеће, коријење, свијетлост и вода комуницирају са људском крхкошћу и подсјећају нас на могућност обнове, чак и у контекстима разарања. Суочене са деструкцијом коју је изазвао човјек, ове слике упућују на етику саосјећања, бриге, слушања и спорог обнављања. Овај пројекат не тежи да понуди коначне одговоре, већ да отвори простор за сусрет и свијест. Кроз умјетност, умјетнице подижу колективни глас против насиља и дехуманизације, док истовремено враћају достојанство, емпатију и живот. Ова изложба је, у суштини, посвета женској отпорности и њеној способности да бол претвори у сјећање, губитак у креативни израз, а рат у хитан позив за мир. Она заузима чврст став против варварства и нуди визију у којој жене нису пасивне жртве, већ актерке отпора и градитељке обнове“.
Нови приступ стваралаштву
„С обзиром да сам више умјетник који се бави апстрактном лириком, симболизмом, полуапстракцијом, комбинујући колаж и акрил, жељела сам да останем досљедна свом изразу, али и да се уклопим у друштвену тематику. Зато, оно што чини посебност изложби у Сарајеву и Барселони, је искуство које је обликовало и мој приступ умјетности као простору за дијалог, критичко промишљање и друштвену промјену. Изложба „Жене у ратовима кроз умјетност“, приказује искуства жена у разарањима кроз умјетнички израз и наглашава посљедице сукоба по друштво. С друге стране, пројекат „Циљеви Одрживог развоја кроз умјетност“, бави се глобалним циљевима одрживог развоја УН-а. Оба показују како умјетност може бити средство за подизање свијести о важним проблемима – било да се ради о рату или одрживом развоју. У оба случаја умјетници користе своје радове да пренесу поруку и утичу на друштво“.
