„Хоћемо да наш син одраста у природи. Мислим да велики градови нису добри за дјецу. А ни телефони и компјутери нису све у животу - овдје ће имати природу и животиње. Живјели смо у великом граду, гдје нема ништа природно. Људи само јуре за пословима, а ја овдје могу све полако и тако је мирно“, објашњава зубачка Мексиканка на матерњем језику свог мужа, који је већ добрано савладала. MEKSIKANKA 1

ТРЕБИЊЕ │ Мексиканка Дејси Рандез свој нови дом нашла је у селу Рупе на Зупцима, у завичају свог животног сапутника Драгана Вучуревића, које је након двије деценије проведене у далеком Мексику, одлучио да се са породицом скући на прадједовском имању.

Идеја о доласку на Зупце пробудила се још прије четири године, када су први пут заједно посјетили Драганово родно село. Тада пробуђена носталгија за „ђедовином“ за Драгана је била превелик терет, због чега су убрзо заједнички одлучили да пакују кофере. MEKSIKANKA 4

„Није лако било оставити све, стан, послове, дотадашњи живот и само тако – отићи. Али кад имаш тај искрени и прави осјећај - гдје идеш и због чега идеш, онда није ни тешко. Јер најљепше мјесто на свијету је оно које је твоје. Оно што је туђе - може бити твоје само на одређено вријеме“, истиче Драган.

Ни Дејси не жали што је своју далеку земљу и живот у велеграду замијенила сеоским домаћинством - негдје на југоисточној периферији државице коју њени сународници једва и на карти налазе. И сама, каже, воли природу, а што је важније – увјерена је да ће село бити здравији амбијент за одрастање њиховог сина Лазара.

„Хоћемо да наш син одраста у природи. Мислим да велики градови нису добри за дјецу. А ни телефони и компјутери нису све у животу - овдје ће имати природу и животиње. Живјели смо у великом граду, гдје нема ништа природно. Људи само јуре за пословима, а ја овдје могу све полако и тако је мирно“, објашњава зубачка Мексиканка на матерњем језику свог мужа, који је већ добрано савладала.

MEKSIKANKA 2

Менталитет и навике наших људи, додаје, исувише су налик оним код њених сународника да би нову средину доживљавала као туђину.

„Људи су овдје, као и у Мексику, срдачни и пријатни. У Мексико људи пуно воле да се посјећују - сваке недјеље иде се у фамилију. И овдје видим да је исто“, каже Дејси.

Зубачки „Мексиканци“ наумили су да живе од свог домаћинства – иако, признају, сеоским пословима нису вични и тек се уче.

„О пољопривреди не знам још ништа. Почео сам са сточарством – имамо двије краве и нешто коза и оваца. Учим се. Нисам знао ни да музем кад сам дошао. Сада знам захваљујући једном комшији који ме је доста научио овим пословима. Има пуно ствари које ме изненаде, које нисам знао и које учим свакодневно“, каже Драган.

MEKSIKANKA 3

Додаје да нема амбицију да на породичном имању развија било какву озбиљнију фармерску производњу. Волио би да све остане „што природније“, а ствараће тек толико да породичној трпезу не зафали домаће хране – јаја, млијека, сира и меса.

Због живота у природи смо дошли смо на Зупце - закључује Драган - не да покрећемо бизнис...

Раде Савић

(Фото: БНТВ)