„Ми смо помало и диносаури и тешко да ћу, као диносаур, моћи да дам неки паметан савјет младима. Могу поновити оно што сам читао - да је јако важно бити на Ју-тјубу и да имаш Фејсбук страницу. Али мислим да се једна ствар није промијенила: да мораш бити уживо увјерљив, да мораш дати све од себе на бини. То је нешто око чега нема калкулација и што технологија никад неће моћи замијенити. Важно је и да теби буде лијепо на бини, а ако теби буде лијепо - онда ће бити и публици...“
ТРЕБИЊЕ │Вече иза нас била је празник за требињске љубитеље „Хладног пива“. Легендарни загребачки панк-рок бенд наступио је први пут у нашем граду, у програму друге вечери четврте требињске гитаријаде „Мосток“.
Звијезде овогодишње ревије неафирмисаних и познатих рок бендова региона нису разочарале своје фанове, који су до краја испунили љетну башту Дома младих, а за подршку и посебну атмосферу на концерту награђени су - „поштено“ одрађеном свирком, са бис серијом пјесама.
Уз пјесме са посљедњег албума „Дани затворених врата“, које Пиво промовише концертима широм региона – у двочасовном наступу на репертоару су биле и хитови са претходних албума, који су одавно освојили публику широм екс-ју простора.
„Требало нам је тридесет година да дођемо у Требиње, а надам се да неће требати наредних тридесет – да поново будемо са вама“, поручио је са сцене требињској публики Миле Кекин, фронтмен загребачког бенда.
Најављен као специјалан гост, бенду на сцени придружио се и најватрени требињски фан „Хладног пива“ Дарко Куртовић, који је са Кекином у дуету отпјевао пјесму „Тешко је фул бити кул“.
Дарко је за Радио Требиње данас разговарао са фронтменом Пива, који након преспаване ноћи и сабирања утисака не крије задовољство реакцијом требињске публике.
- За први пут мислим да је било одлично! Тако сам увијек говорио дјевојкама кад их упознам - немој од првог пута да очекујеш превише. Овај први пут је био за памћење. Публика је била одлична. Имали смо у првих неколико пјесама проблема да се намјестимо. Али је важно кад после све крене узлазном путањом и кад се све заврши неким заједничким климаксом. Мислим да се тај климакс синоћ догодио.
Миле, „Хладно пиво“ је скоро па 30 година на сцени. Спрема ли се шта за ту прилику?
-Ја мислим да ћемо врло скоро морати да прославимо тих 30 година. Вјероватно ћемо направити преглед нашег рада до сада, неки ЦД, ако тада они буду и постојали – наших највећих хитова. Уз то и неку турнеју. Спремам и једну мали књигу текстова које сам до сада написао. Ту су и неке пјесме које још немају музику.
Александар Драгаш је 2006. године написао „Тренинг за умирање“, кратку биографију о вама. Да ли се можда спрема неки наставак те биографије?
-Мислим да се скупило од тада доста новога, много нових пјесама, албума, концерата, о чему би се могло писати. Али ја некако увијек имам страх од тих биографија или аутобиографија. Мислим да је још прерано. Требало би сачекати још десет или двадесет година - да затворимо ту књигу, да би се могла ставити и она дефинитивна тачка на оно што ми радимо. Сале је то јако лијепо написао. Понекад узмем ту књигу у руке - чисто да се подсјетим неких ствари које сам заборавио.
Има тамо и једна слика - Миле са косом?
-Да, има. Слика која је дигла велику буру – тако кажу на овим порталима. И онда мораш кликнути да би видио шта је (смијех). Ма, имам ја још неколико тих фотографија, које никад нису објављене и на којима су моји момци - још витки и чупави.
Албум „Дани затворених врата“ изашао је прије годину и кусур мјесеци. Да ли се спрема нешто ново?
-Кренули смо помало стидљиво. Имамо ми остављених још доста пјесама, који нису ушле на албум, неких идеја са којима нисмо били скроз задовољни, па смо их оставили по страни нек мало сазрију. Ми смо обично такви – када издамо албум, онда годину и по или двије само свирамо. И тек након тога, кад се све мало слегне, кренемо радити нове пјесме. Тај сљедећи албум треба да се разликује од „Дана затворених врата“. Зато је, по мени, важно оставити мало простора. Дакле, још чекамо да се скупи критична количина креативне снаге.
Са посљедњим албумом сте погодили, бар што се публике тиче. На концертима публика пјева заједно са вама, показује да већ зна све текстове. Како сте ви задовољни албумом?
-Да га сада радимо можда би био мало другачији. Можда би ставио мање пјесама. Натрпали смо га доста – ту је 15 пјесама. Тако да би имао већ пола пјесама за неки сљедећи албум (смијех). Можда би мијењао и неке пјесме. Али све у свему: мислим да смо погодили. Направили смо албум који се може свирати уживо: нисмо претјерали са инструментима и солажама које не би могли уживо извести. Значи, албум је „свирљив“ и добар је за рок ен'рол догађај – у којем људи треба да учествују, узвраћају ту енергију. С те стране, рекао бих да смо направили један поштен рок ен' рол албум. Не комликован, али зато директан и са доста јаким порукама.
Шта би неко ко је већ 30 година на сцени - и у самом врху музичке сцене региона - поручио бендовима који тек почињу?
- Времена су се промијенила. Ми кад смо почињали било је најбитније наћи издавача. Без издавача ниси могао пуно тога направити – морао си имати тај ЛП, бити на телевизији. Сад је ситуација технолошки много другачија да млади бендови имају много веће могућности да квалитетно сниме оно што раде. Чак и на мобител – и да тај снимак буде квалитетнији него што су наши први албуми, снимани у студију. Ми смо помало и диносаури и тешко да ћу, као диносаур, моћи да дам неки паметан савјет младима. Могу поновити оно што сам читао - да је јако важно бити на Ју-тјубу и да имаш Фејсбук страницу. Али мислим да се једна ствар није промијенила: да мораш бити уживо увјерљив, да мораш дати све од себе на бини. То је нешто око чега нема калкулација и што технологија никад неће моћи замијенити. Важно је и да теби буде лијепо на бини, а ако теби буде лијепо - онда ће бити и публици...
Свирате стално, у скоро сваком граду региона имате фанове. Размишљате ли о томе – откуда толика популарност?
-Нисмо ми никад ишли са тим да будемо популарни. Само смо хтјели имати свој рок ен' рол бенд и свирати своје пјесме. Онда је популарност дошла некако сама од себе. Почело се окупљати све више и више људи. И стрпљивост је јако битна, што би била још једна моја порука младима. Не треба јурити за оним ријалити моментом – да преко ноћи одједном постанеш популаран. Полако, и ако устрајеш, препознаће то људи и почети се окупљати око тебе. Тако долазиш до својих сљедбеника, својег племена. За 30 година мислим да је и ћорава кока нашла које зрно, а ми смо их нашли неколико. Тако смо дошли до фазе да можемо свугдје свирати, барем у региону - гдје људи могу разумјети ријечи и идентификовати се са текстовима...
За крај, нека порука за Требињце?
-Хтио бих да се врло скоро видимо поново. И да надмашимо овај концерт који се догодио синоћ. Хтио бих да сљедећи пут испред нас наступи један добар и перспективан требињски бенд. Хтио бих да се сцена развија уопште у региону, да у сваком граду постоји неки простор гдје би млади могли свирати - а да ми дођемо ту само као неко ко ће мало да погура ствари у том правцу...
Разговарао: Дарко Куртовић
*Разговор са Милетом Кекином можете послушати у емисији ТОП7 Радио Требиња, у четвртак, 4. августа.
(фото&видео: Раде Савић)
Четврта гитаријада окупила осам бендова
Прије концерта „Хладног пива“, друге вечери „Мостока“ наступили су и панк састави из Никшића „Оф-дјути“ и „Панкреас“.
Прве вечери гитаријаде љубитељи тврђег звука имали су прилику да први пут чују требињски бенд „Индустија алата“, затим и „Хор бечких шницала“, који обиљежава деценију постојања, а наступили су и „Мангров“ из Никшића и „Испад“ из Бањалуке, те као звијезде вечери – смедревски хеви-метал бенд „Алогија“.
Организатор гитаријаде „Мосток“ је ЈУ Дом младих, а покровитељ Град Требиње.
