Министар привреде и предузетништва Републике Српске Војин Митровић данас је у Требињу посјетио Подручну привредну комору Требиње гдје је са директором Веселином Савићем разговарао о горућим проблемима у области привреде у Требињу и Херцеговини.
Митровић је истакао да се Република Српска суочава са недостатком радне снаге и одласком радника у сусједне земље.
„Неколико ствари је присутно у РС између осталог то је недостатак радне снаге, једним дијелом што наши радници одлазе у сусједне земље. Овдје је у Требињу то изузетно изражено, близина Хрватске и Црне Горе, гдје недостаје такође радна снага, а примања која су доста височија у окружењу у односу на РС су примамљива за наше раднике. Јављају се и други проблеми-питање рецимо дневница, висина неопорезивог дијела дневница и ми ћемо видјети у наредном периоду како и на који начин да се то подигне јер једноставно порасли су и трошкови путовања и живота, у односу на период када су донесени тренутни прописи“, рекао је он.
Митровић је подвукао да се проблем одласка радне снаге мора сагледати из више углова те радити на успостављању евиденције између завода за запошљавање у БиХ и сусједним државама.
„Прије свега морамо посматрати и образовни систем, који мора бити прилагођен захтјевима привреде. Са друге стране имамо поједине људе који се воде у евиденцији Завода за запошљавање, а раде у сусједним земљама. Мора постојати размјена података између завода за запошљавање у БиХ, односно РС и бар сусједних земаља. На тај начин би Завод за запошљавање био растрећен људи који раде, а налазе се и на бироу. Мора бити укључена и локална заједница али исто тако и Влада РС и пронаћи одређена рјешења. Одлив радне снаге се мора посматрати специфично за сваку локалну заједницу јер су различити мотиви одласка са одређених подручја. Али уз сарадњу републичке и локалне власти одређене ствари се сигурно могу ријешити“, подвукао је Митровић.
Министарство ће упутити иницијативу Савјету министара БиХ за успостављање размјене података о евиденцији радника.
„То су стари које се на крају морају завршити на нивоу БиХ са сусједним земљама. То је нешто што је веома битно. Да ли се то може урадити - наравно да може. Не видим да постоји разлика у захтјевима РС и Федерације и то је иницијатива коју ћемо ми упутити према Савјету министара. Биће то корисно и за РС, Федерацију али и за сусједне земље“, каже он.
Истиче да у Републици Српској недостају и сезонски радници.
„То ћемо покушати ријешити моделом који је рецимо Србија примијенила, да се легализује долазак људи који ће сезонски радити одређене послове. То су обично послови у пољопривреди“, каже Митровић.
Док домаћи радници одлазе у сусједне земље Републици Српској требају страни радници.
„Управо због тога што одређени број наших људи одлази у иностранство ми остајемо без одређених кадрова. Ми морамо реаговати и размишљати о преквалификацији дуалног образовања али да ријешимо радне дозволе за стране раднике. Негдје око 1400 радних дозвола је издато у РС што је мало у односу на потребе. Највише радника фали у грађевинарству, прерађивачкој индустрији, дрвопрерађивачкој индустрији“, навео је министар Митровић.
Веслин Савић, директор Подручне привредне коморе Требиње је навео да је од изузетног значаја успоставити адекватну евиденцију радне снаге између сусједних држава.
„Не постоји успостављена размјена података о запошљавању између Хрватске и БиХ као што рецимо постоји са Словенијом гдје словеначки Завод доставља мјесечно податке Агенцији за рад и запошљавање БиХ и ту имамо чисте евиденције. А када немамо чисте евиденције онда трошимо вријеме на раднике који уствари не желе да раде“, рекао је Савић.
Он је подсјетио да у Требињу недостаје доста радника, а највише недостаје грађевинских, угоститељских радника и радника у прерађивачкој индустрији.
Данашњем састанку присуствовао је и Душко Пантовић, предсједник Подручне привредне коморе Требиње.
Да ли ће бити повећања плата?!
„У фази смо преговора, Економско-социјални савјет РС расправља о проблему прије свега најниже плате и то је нешто што је основ за повећање плата у РС. Постоје одређене идеје, одређени модели да се уведу платни разреди управо према квалификацији, због тога да не дођемо у ситуацију да рецимо неквалификовани радници или они са средњом стручном спремом имају исте плате. И то је питање које заиста оптерећује и то питање треба да ријеши најниже плате по квалификационој структури односно степену образовања“, истиче Војин Митровић, министар привреде и предузетништва РС.
.jpg)
