У новом издању емисије „Благо цара Радована“ угостили смо Миодрага Љума Хрњеза, мултимедијалног умјетника и познатог културног посленика из Билеће, који је, у издању Завичајног клуба „Освит“, објавио поему „Наш гроф Сава“ - о животу и стваралаштву грофа Саве Владиславића из Гацка, српског и руског политичара, дипломате, преводиоца, путописца и добротвора, који је живио крајем 17. и у првој половини 18. вијека - по многима, најмоћнијег Србина послије цара Душана.
„Посветио сам му око 8.000 стихова, у десетерцу, пратећи његов живот од рођења у селу Јасеник код Гацка, до уснућа у Петровграду и сахране у Лаври Александра Невског. Узор у писању овог обимног дјела, који сам стварао неких осам година, била је Савова романсирана биографија, коју је написао велики Дучић. У истраживању сам прочитао педесетак књига, уз податке које сам налазио на интернету“, каже саговорник Радио Требиња.
Прву промоцију поеме планира у Гацку, на високом државном нивоу, који наш славни предак, истиче, итекако заслужује.
Подсјећајући да је Сава био највећи и најпризнатији дипломата кога је изњедрио српски род, успоставивши, поред осталог, политику вјечног мира између Русије и Кине, Хрњез наводи да је његов живот путоказ за нова покољења.
„Ова поема није намијењена само Сави, она је пјесма о нади, љубави, истрајности и светости једног човјека који је из херцеговачког села доспио до царског двора највеће империје свијета, до двора цара Петра Великог, који је био на свим европским дворовима тог доба, као и на двору кинеског цара. Сава је спајао народе, нације, империје и цивилизације, својим првенствено дипломатским дјеловањем задужио је цијело човјечанство. Био је мост између Херцеговине и Венеције, Париза, Шпаније, Португалије, Цариграда, Москве, Пекинга и Тројицкосавска, јединог града на свијету који носи име Светог Саве, а који је основао, као свог заштитника. Сви треба да се угледамо на његов живот и дјело, да стремимо вишим циљевима“, указује он.
Сава Владиславић, додаје, први је покренуо Балканско питање на руском двору.
„Није дочекао да се оствари његова жеља о слободи српског народа. Увијек је истицао да је најприје Србин, па Рус, а потом човјек васколике планете“, прича Хрњез.
Истиче његову непроцјењиву заслугу за јачање духовног јединства православних словенских народа и ширење писмености.
„Сава је послао у Сремске Карловце прву граматику и 300 буквара, као и два учитеља, чиме постаје утемељивач прве гимназије на Балкану. Бројне књиге и значајну финансијску помоћ упутио је и манастирима у Херцеговини и Старој Херцеговини, гдје су настајале и прве школе“, каже он.
Указује да се на институционалом нивоу недовољно посвећује пажња на планетарни значај нашег чувеног претка, те да је уврштавање изучавања живота и дјела Саве Владиславића у школске програме, али и на широј научној основи - најмање што се може учинити.
У разговору за Радио Требиње, билећки културни посленик подсјећа да је обиљежавање 300 година од оснивања Тројицкосавска (данас Кјахте) – 2027. године, Путиновим указом проглашено догађајем од државног значаја.
„Руси се за овај велики догађај припремају још од 2022. године, у БиХ, на нивоу државних институција, до сада, није исказано интересовање за достојно представљање живота и дјела великог Саве Владиславића. Сава нам је отворио многа врата, а што ми не знамо да прођемо кроз њих - то је наша слабост“, закључује Хрњез, који је и члан Међународног комитета за обиљежавање 300 година од оснивања Тројицкосавска, града споменика вјечног мира и пријестонице „Пута чаја“.
Припремила Влатка Мусић.
