На првенству Босне и Херцеговине за сениоре, одржаном у главном граду БиХ, један тренутак засјенио је све борбе и медаље. У тишини која се спустила преко татамија, пред стотинама спортиста и љубитеља џудоа, уручен је црвени појас – 9. ДАН Миодрагу Мрдићу, човјеку чији рад, енергија и визија представљају један од најчвршћих темеља џудо спорта у Босни и Херцеговини и региону.
Овај највиши домет мајсторског звања додјељује се ријеткима. А међу ријеткима – Мрдић заузима посебно мјесто.
„Не постоји велика ствар која је настала преко ноћи. Џудо ме научио стрпљењу, реду и поштовању… и ја сам то само покушао пренијети другима“, рекао је Мрдић у изјави за нашу редакцију, док је скромно примио аплауз који је трајао дуже него што су организатори предвидјели.
Истог дана, због немјерљивог доприноса развоју и стабилности организације, проглашен је и почасним предсједником Џудо савеза Босне и Херцеговине.
То је признање човјеку који је у џудоу провео више од 57 година – као такмичар, судија, тренер, руководилац, организатор, градитељ и визионар.
Још 1968. године, готово од тренутка оснивања ЏК Леотар, Мрдић улази у малу салу у Требињу. Нико тада није могао претпоставити да ће то бити почетак стварања једног од најуспјешнијих џудо центара на Балкану.
Као такмичар остваривао је одличне резултате, све док тешка повреда није прекинула његове наступе. Али није одустао – напротив, тек тада почиње његова највећа мисија.
„Кад не можеш више на татами као борац, можеш стати иза бораца. То ми је постало највеће задовољство“, казао је.
Брзо постаје један од најцјењенијих судија у СФРЈ, члан предсједништва Џудо савеза Југославије, предсједник судијских и спортских тијела на свим нивоима.
Под његовим вођством Требиње постаје домаћин државних и балканских првенстава. Леотар улази у Прву лигу СФРЈ, што је био историјски искорак за град.
Ипак, рат прекида његов међународни напредак у судачкој каријери. Првог дана облачи униформу и одлази на линију фронта. За изузетну храброст одликован је Орденом за храброст Отаџбинског рата.
Након рата – враћа се спорту.
„Спорт те научи да никад не престанеш. Кад се све руши, ти се враћаш ономе што гради“, кратко је прокоментарисао тај период.
Свјетска џудо федерација касније му додјељује титулу почасног интернационалног судије – као признање за све што је учинио.
Под његовим вођством клуб остварује резултате какве Требиње није видјело у другим спортовима:улазак у Прву лигу СР Југославије (три сезоне), титула екипног првака БиХ, наступ на Купу европских шампиона 2000. у Санкт Петерсбургу против екипе „Јавара Неве“, тада под патронатом Владимира Путина, вишеструке титуле првака Републике Српске, стотине шампиона РС, БиХ и Југославије, медаље са балканских првенстава, европска универзитетска злата, европске и олимпијске омладинске медаље.
„Најтеже је створити систем. Кад га створиш, генерације га носе даље. То је највећа побједа“, истиче Мрдић.
Леотар је под његовим окриљем изњедрио десетине црних појасева, а из школе коју је градио потекли су тренери који данас раде широм Европе.
Захваљујући његовој иницијативи и истрајности, основан је један од највећих турнира у региону – Куп Требиња – Меморијал „Милош Мрдић“.
„То је турнир који носи моју највећу бол и највећи понос“, рекао је тихим гласом. Турнир је данас симбол Требиња на спортској мапи Балкана.
Један од Мрдићевих најважнијих доприноса је изградња једне од најбољих џудо сала на простору Балкана. То није само простор за тренинг – то је мјесто гдје се стварају карактери, гдје дјеца уче прве вриједности спорта и заједништва.
Листа његових признања говори сама за себе:
– Награда за животно дјело Спортског савеза БиХ
– Пет пута Спортски радник године града Требиња
– Златне плакете СФРЈ, РС, БиХ
– Плакете СОФК-е
– Орден за храброст
Али, он све то гледа другачије. „Највеће признање су ми људи – кад год видим да дјечак или дјевојчица уђу у салу са осмијехом. То је то. Све остало је само папир.“
Било је природно да љубав према џудоу постане породично насљеђе. Дјеца и унучад наставила су традицију коју је утврдио. Страст није остала само његова – постала је породична вриједност. Име Миодрага Мрдића данас је неодвојиво од историје џудоа у Требињу, Републици Српској и Босни и Херцеговини. Ријетки су људи који својим радом, моралом и визијом могу рећи да су створили спортску институцију.
А Мрдић је управо то – човјек који није само плео нит властите биографије, него је исплео читав спортски систем.
„Ако сам бар мало помогао да дјеца расту у боље људе – мој посао је завршен“, закључио је.
А они који су то видјели изблиза – знају да је урадио много више од тога.
