Most i fosili 1.jpg (199 KB)

Кречњачки морски седименти 

Визуелним прегледом камених блокова од којих је мост Арсланагића - Перовића саграђен, може се закључити да су настали као кречњачки седименти таложени на дну мора током далеке геолошке прошлости овог подручја. Седименти су из ере мезозоика, геолошког времена прије 252 до 66 милиона година. 

Тешко је поуздано потврдити из тачно којег периода у ери мезозоика ови седименти потичу, јер се не зна из којих каменолома су блокови вађени. Посебно с обзиром да је током историје био зарушен, потпуно растављен па поново састављен и да су у њега накнадно уграђени многи нови блокови умјесто оних који су недостајали или се оштетили - што се лако види по разлици у боји камена. Усљед дјеловања атмосферских елемената, није иста боја камена клесаног прија 50 и оног прије 450 година.  

Општим визуелним прегледом може се утврдити да данашњи камени блокови од којих је мост саграђен не потичу из истог каменолома нити су сви клесани у средњем вијеку.

Стратиграфија оргиналног положаја моста

Стратиграфија је грана геологије која се бави изучавањем наслага (страта) стијена и слојева (стратификација) и примарно се користи код проучавања седиментних и слојева вулканских стијена.

У рејону положаја гдје је мост првобитно био изграђен, ријека Требишњица протиче кроз различите стратиграфске седименте, што је видљиво на Основној геолошкој карти подручја Требиња (1:100.000 - издање Савезног геолошког завода Београд 1967. г.).   

Потребно је напоменути да је одређивање геолошке старости стијена и седимената у СФРЈ углавном рађено на основу проучавања кроностратиграфије и литостратиграфије, а није на основу биостратиграфских истраживања или радиометријског мјерења старости стијена која су прецизнија. Зато се поузданост геолошке карте треба узети са извјесном толеранцијом.

Стратиграфија седимената у близини првобитне локације моста је комплексна. Не знајући оргиналне каменоломе, а подразумјевајући да блокови нису донешени из далека већ из близине првобитног положаја моста, геолошком картом се може оквирно процјенити старост камених блокова на период мезозоика прије 200 до 90 милиона година - што је прилично непрецизно.  

Most i fosili 2.jpg (386 KB)

Most i fosili 3.jpg (382 KB)

Фосили животињских заједница 

Прецизније одређивање старости блокова у мосту може се процјенити њиховим детаљнијим визуелним прегледом када се могу запазити различите форме фосила морских бића чврсто окамењених у матрици стијена. То су углавном сићушни (микроскопски) организами као и мали шкољкаши чије су љуштурице веома фрагментиране, уситњене и густо наслагане.

Уочена су три различита биостратиграфска, а тиме и хронолошка кречњачка седимента од којих су камени блокови састављени. Индетификовани су помоћу фосила различитих морских животињица које никако нису могле живјети у истом временском периоду на истом мјесту. 

  1. Фораминиферни кречњак. Ови кречњачки блокови су најстарији у мосту јер су фораминифере углавном микроскопски организми који су живили на дну мора и чије су љуштурице масовно наталожене у дубљој води. Седименти из којих су ови камени блокови вађени, а каквих има на ближем подручју оргиналне локације, потичу из периода горње креде прије око 120 милиона година.  
  2. Неринејске заједнице. Неринеје су врста измрлих, у овом случају малих пужића који су живили од почетка периода јуре до краја креде. Фосили ових пужића у блоковима моста су најљепши и најлакше уочљиви (густо наслагани, са различитим пресјецима кућица). Међу њима се може наћи понеки малени пужић рода актеонела. Овдје видимо да је фауна релативно добро сачувана и вањска површина гастроподске кућице понегдје је видљива. Ове кућице су добро окамењене у матрици седимента који их окружује.

С обзиром да су на подручју Требиња раније налажени фосили пужића неринеја (али не у овако густим скупинама) старости око 110 милиона година, за камене блокове моста који садрже фосиле ових пужића може се претпоставити да су сличне старости.  

  1. Морски гребенски кречњак. За камене блокове са фрагментима фосила мањих шкољкаша, корала и хидрозоа, може се предпоставити да су из млађег периода од предходних јер су ове животиње живиле у фотичној зони мора (дубине до које допире свјетлост Сунца). Ови камени блокови су вјероватно са почетка периода горње креде прије око 100 милиона година јер слични седименти из тог периода постоје у близини оргиналног положаја моста.

Локалитет атрактиван за ширу јавност 

Може се закључити да је данашњи мост састављен од камених блокова из три различита каменолома, различитих по геолошком добу стварања (крајем периода доње креде прије 120 до 100 милиона година) и саставу седимената из којих су блокови геолошко-хемијским процесима изграђени. 

Фосили морских организама могу се наћи и у близини моста. Уз шеталиште поред Требишњице са обје стране ријеке уочени су примјерци камења са фрагментима рудиста и колонија смеђих калкарних микроалги. Ови фосили потичу из периода горње креде прије око 90 милиона година и млађи су од оних у мосту.

Фосили који се могу наћи у каменим блоковима моста, као и они у његовој близини, чине овај мост јединственим локалитетом. Атрактивним за грађане Требиња и нарочито туристе јер поред архитектонске љепоте, занимљиве историјске приче, хармоничног угођаја уклопљености у амбијент камена и ријеке; мост има и своју природњачко-научну садржину записану у камену. Јединствену причу о изумрлим облицима живота из далеких прошлих времена постојања овог подручја.