„Ако си ти, велики учитељу, имао вољу и потребу из било којих разлога да напустиш ову земљу и да ради жртве и молитве одеш у пећину, схвати и мене, свети претходниче, што сад идем у хладну туђину. Вјерујем да са твојим благословом могу помоћи нашем расијаном народу и показати им да је наш Бог Христос свуда и да си ти са нама ма гдје ми били“, рекао је у молитви светом Василију преосвештени владика Григорије.

ТРЕБИЊЕ │ И ове године, празник Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца у свечевом родном селу Мркоњићи окупио је велики број вјерника.

Колоне људи пристизале су од раних јутарњих часова да би се окупили око Цркве Светог Василија, смјештене испод старог стабла кошћеле, за које се тврди да потиче из доба светитеља и да би присуствовали Светој архијерејској литургији коју је предводио епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

За Херцеговце је овај дан увијек био посебан, али данас је био - више и од тога.

Са великом сјетом и сузама у очима, преосвештени владика Григорије поздравио се са својим Херцеговцима. Након служења свом народу око 25 година, као свештеник, монах и епископ, одлуком Светог синода Српске православне цркве, владика Григорије ускоро одлази у Њемачку, гдје ће бити устоличен за епископа франкфуртског.

„Пожурио сам из Београда како бих стигао у своје мило Требиње и био данас овдје са вама у Мркоњићима. Помислио сам да је то најбоље мјесто и најљепши празник да захвалим светом Василију, оцу и владици херцеговачком. Молим и вас добри Херцеговци, потомци светог Василија, да у овом часу заједно са мном захвалите светом Василију“, овако је почео бесједу владика Григорије и молитву великом светитељу којег данас празнујемо.

Дирљива молитвена бесједа епископа Григорија, која је уједно била и ријеч опроштаја од народа чији је духовни пастир био, никога није оставила равнодушним, а код многих је потакла и по коју сузу, због чега њене дијелове преносимо у цјелости.

„Благодарим ти за ових 25 година свештенства у твојој светој Херцеговини. Хвала јер ме ниједног часа ниси оставио самог. Помогао си ми да с тобом поглед усмјеравам ка Христу, а својим животом си ме учио да једновремено морамо примати ударце и благослове. Својим благословом си ме покретао и подстицао да волим сусједе, људе друге вјере и нације, јер си ти тако чинио и чиниш. Упутио си ме да будем пастир пастирима. Да љубим и поштујем своје свештенике и сатруднике, монахе и монахиње. Ти си ме упућивао да треба да се радујем туђој срећи и напретку и још више си ме упућивао да колико могу и како могу благо спустим руку на раме болних и немоћних.“

„Твој поглед и очи су ме покренуле да са радошћу гледам ова поља, ријеке, језера и горе и да их доживљавам као своје, као твоје, као Божије и да их осјетим и видим као дар, као слику, као пјесму. Од тебе сам научио да ми срце заигра када огледам дијете и да ми утроба затрепери кад видим витке и прелијепе младиће и дјевојке са дивним, умним и блиставим очима. Да се радујем сваком човјеку. Да се топим од милине са нашим племенитим старицама и старцима. Да уживам и благодарим на чудесним плодовима ове земље, на вину, воћу, поврћу“.

„Да гледам и миришем наше траве. Научио си ме, свети очи, да се не плашим змија и шкорпија, да волим сунце и тугујем тихо кад пада киша. Научио си ме да се исповиједам Требишњици, Неретви, Брегави, Заломки, да цијеним и волим Оријен и Прењ, Зеленгору, Морине и Лебршник. Охрабрио си ме да пјевам на Чемерну и Придворици, да тихо плачем у Житомислићу и Пребиловцима. Да Мостаром шетам отмено као Шантић, да волим Требиње слично Дучићу, да никад не заборавим када сам у Дубровнику ни Владиславиће ни Бошковиће. Да подједнако поштујем горштаке и пољаке. Ти си ме учио да су сви људи браћа. Да је црква мајка, да је Бог пријатељ и отац и сведржитељ“.

„.Ако си ти, велики учитељу, имао вољу и потребу из било којих разлога да напустиш ову земљу и да ради жртве и молитве одеш у пећину, схвати и мене, свети претходниче, што сад идем у хладну туђину. Вјерујем да са твојим благословом могу помоћи нашем расијаном народу и показати им да је наш Бог Христос свуда и да си ти са нама ма гдје ми били“, рекао је у молитви светом Василију преосвештени владика Григорије.

Врло је могуће, драга браћо и сестре, да је ово дрво пред овим храмом засадио Свети Василије. Али се није под њим одмарао. Отуда и ми морамо да разумијемо да се човјек ријетко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је ваљда правда... Можда је сувишно говорити да ми пола срца остаје овдје и, хтио не хтио, морам се вратити једног дана да овдје умрем јер се не могу сахранити у бијелом свијету са оном другом половином срца...

Након  причешћа и свете литургије, епископ Григорије је наздравио народу и захвалио за неизмјерну љубав пажњу и бригу у времену епископства на трону светог Василија херцеговачког.

„Молим вас и преклињем као браћу и као сестре и као народ Божији да исто тако као што сте мене љубављу и добротом помагали на том страшном мјесту и на најважнијем мјесту у нашој епархији - исто тако помажете и часног и дивног и Богом благословеног и Богом изабраног оца Димитрија, који је пуних 18  година монах у манастиру Тврдошу и свешенослужитељ“, казао је владика Григорије и наздравио градоначелнику Требиња Луки Петровићу.

„Наздавље градоначелнику који је увијек са нама и који је учинио велико дјело залажући се за ово село да се оно, ако Бог да, уз помоћ владе Србије обуче у ново рухо, у оно рухо које оваквом једном селу, али и сваком нашем селу, приличи. То је била највећа његова жеља да се баш тај новац уложи у Мркоњиће, као што је моја да се доведе вода у једно село крај Билеће и, хвала Богу, те су нам жеље услишене.“

Градоначелник Требиња Лука Петровић, видно потакнутих емоција бесједом владике Григорија, кратко се захвалио дугогодишњем духовном пастиру Херцеговине и наздравио народу.

Раде Бошковић, предсједник Црквеног одбора општине Мркоњићи се захвалио владици Григорију на свему ономе што је учинио за родно мјесто најпоштованијег херцеговачког светитеља.

„Нека вам Бог подари много среће здравља и љубави и надам се да ћете још више помоћи нашем народу са којим сте били све ово вријеме“, казао је Бошковић.

Драгиша  Шекарић је будућем владици Димитрију пожелио свако добро и успјешан рад јер имао је од кога, како каже, да учи. А владици Григорију је поручио:

„Желим вам да вам Бог да снаге да у новој епархији у Њемачкој будете величанствени као што сте били у  Херцеговини, да храбро као што и доличи коријенима ваше породице будете крепки и да наш и ваш  народ саберете и да га  Господу проводите као што сте приводили нас скоро 25 година“, рекао је Шекарић, који је био уз владику од самих његових почетака у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.

Сунчица Пешић

Фото/видео: Зоран Бегенишић