насловна за децембарски број 2022.jpg (712 KB)

Из штампе је изашао нови број нашег листа. По реду хиљаду сточетрдесетседми. Неког давног децембра, прије 70 година, изашао је наш први број. Уз актуелности које су обиљежиле овај децембар - када славимо рођендан и велики јубилеј, доносимо и сљедеће наслове:

  • Интервју – Драган Поповић, руководилац Завода за запошљавање, Филијала Требиње: НАЈБИТНИЈЕ ЈЕ ПОЧЕТИ РАДИТИ
Поповић је говорио о занимањима за којима је највећа потражња на тржишту рада, као и о струкама које најдуже чекају на запослење. Поред тога, говорио је и о едукацијама које организује Завод за запошљавање као и о програмима за запошљавање.
  • Интервју – Маја Мићуновић, директор Дома здравља Требиње: ПОВЕЉА ГРАДА САТИСФАКЦИЈА ЗА БУДУЋИ РАД
„Повеља Града Требиња значи нам свима, и мени као директору, а сигурна сам и медицинском особљу које је посвећеним радом и немјерљивим напорима, допринијело да ово признање оде на адресу установе, која је током двије и по године мукотрпне, али што је најбитније, успјешне борбе против пандемије, и заслужила да буде понос цијелог града“.
  • Чије су наше тврђаве: ОД РУДНИКА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА ДО ТУРИСТИЧКОГ ПРОИЗВОДА
Утврђења из времена аустроугарске управе припадају - нама. Некад симболи нечије туђе завојевачке силе, данас су дио нашег историјског насљеђа, који заслужује одговорнији приступ и валоризацију. Заузврат могу да понуде много више него што су бивали у неким протеклим деценијама – рудник грађевинског материјала, углавном челика и обрађеног камена. Док нам околности не удесе неке боље шансе да се њима окористимо, да их оживимо како би послужили неким нашим, савременим потребама, у првом реду туристичким - најмање што можемо данас учинити јесте да ове објекте, неријетко високих војно-инжињерских и архитектонских достигнућа, заштитимо и сачувамо за неке будуће генерације...
  • Умјетност као траг на свили и сликарском платну: СЛОБОДА ХРАБРОШЋУ ОБОЈЕНА
Сенка Тујковић, сликарка: „Сваки долазак у родно Требиње моја је посјета дјетињству и бојење свега виђеног бојама радости. Сликам одувијек, а платно најчешће користим за пренос лијепих, позитивних и јаких емоција. Инспирацију налазим у себи, својим осјећањима, па и у манама и недостацима. Све што сам ја види се на сликама. Сликарство ми даје нову димензију живота и слободу да видим свијет на свој начин и храброст да то искажем. Својим сликама желим оживјети живот, љубав, оптимизам“.
  • Ватерполо је поново игра у Требињу: СТАРА СЛАВА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Никола Љешковић, тренер ВК Леотар: „Турнир је показао да имамо доста добру дјецу, штавише ријетко који клуб може за годину дана од оснивања и тренинга од неколико мјесеци да оствари овако добре резултате. Наши момци су парирали свакој екипи, изузев „Јадрану“, који је лига изнад себе. Побиједили смо екипу која је заузела 3. мјесто, „Будву“, резултатом 10: 8, што говори да имамо потенцијала. Свакако, требамо још да радимо и играмо више утакмица“.
  • Цртице из нашег архива (12): СА ГРАДИЛИШТА СЕДАМДЕСЕТИХ
Међу нашим „странцима“ понајвише је квалификованих металаца који посао налазе у индустрији Западне Њемачке. Сви би се они, како од реда свједоче, вратили радо кућама и својим породицама, само када би им овдје било понуђено више шанси за запослење и кудикамо већа примања. Наде се биле обостране, а бука машина са градилишта и из нових погона – понешто је и обећавала...
  • ВУЧИЈА
Село Требињско. Имена зверињег. У коме живе људи питоми. Граничари љути. Што се дању изувају и ноћу обувају. Да би неприметно прошли. Поред касарани окупаторских. И стража мртвих.
Постоји Велика Вучија. Као и Велика Британија. Само малим завидљивцима смета Велика Србија. Вучију, насеље староставно, дошљаци населише. Из Црне Горе, од Турака неслободне. У Херцеговину крочише. Покорену. Бунама узнемирену. Да за слободу војују...
  • Неки људи, неки дани, неких година: СВАНУЋЕ НАДОМАK РАЈА
Чудесна је ова острвска земља, Шри Ланка, у коју смо из београдских минус 10 стигли на плус 30 степени Целзијуса. Палме, плаже, с пијеском ситним као пудер, с љутим јелима, благим људима, са “осмим свјетским чудом”, са најнеобичнијим зачинима и драгим камењем. Бљештави сајам изненађења и сензација. А опет, најфасцинантније у њој био је дочек једне зоре на врху планине Сри Пада, гдје је по легенди Бог спустио Адама надомак раја…

Ово су само неке од прича из децембарског броја нашег листа. Потражите на киосцима ваш “Глас Требиња” за само марку и по!