Након свечаног отварања трећег Самита енергетике „СЕТ 2022“, одржан је први панел на тему „Декарбонизација енергетског сектора“, а уводну ријеч имао је Артур Лорковски, директор Секретаријата Енергетске заједнице.
Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ казао је да је основни циљ обезбиједити енергетску стабилност.
„Ми смо свјесни обавезе коју имамо, тачније израде интегрисаног енергетског и климатског плана до 2030. године и формирали смо седам радних група које раде на изради тог плана. Прихватили смо реформу енергетског сектора и сматрам да можемо заједничким снагама радити на том питању. Данас имамо велики ниво заинтересоватности домаћих, али и иностраних компанија за улагање у обновљиве изворе енергије и то је добра основа. У процесу декарбонизације веома је важно да повлачимо адекватне потезе и морамо бити опрезни, јер желимо да обезбиједимо суверенитет енергетског сектора како Републике Српске, тако и Федерације БиХ“, рекао је Кошарац.
Министар рударства и енергетике Републике Српске, Петар Ђокић истакао је да се доста циљева који се односе на енергетску транзицију већ остварило.
„Прво је то да покажемо један нови, квалитетан однос према изворима енергије, затим да омогућимо доступност енергије по што повољнијим условима, заштитимо околину и да омогућимо да све то адекватном легислативом осигурамо и заштитимо. Што се тиче доприноса заштити животне средине смањењем емисије штетних гасова, ми смо већ реализовали значајан пројекат у термоелектрани Угљевик и тврдим да смо тамо за 97 одсто смањили емисију штетних гасова и крупних честица, а сличан пројекат нас чека и у термоелектрани Гацко. Ми не смијемо допустити да затворимо Угљевик и Гацко као градове, интерес грађана у тим подручјима је изузетно важан и Република их мора зашити“, додао је Ђокић.
На панелу су говорили и Артур Лорковски, директор Секретаријата енергетске заједнице ЕУ, Зоран Маневски, замјеник министра економије Републике Сјеверне Македоније, Халко Балавац, помоћник министра за енергију ФБиХ, Stephen Kinloch Pichat, замјеник резидентне представнице УНДП у БиХ, као и Manuela Naessl директор канцеларије ЕБРД у БиХ.
Други панел под називом „Путеви и динамика транзиције електропривреда у региону“, отворили су Мислав Сладе Шиловић, PWC Загреб и Драган Шагановић, директор Економског института Београд.
Лука Петровић, генерални директор Електропривреде Републике Српске казао је да су инвестиције једини излаз из енергетске кризе.
„Ми смо започели пет инвестиционих појеката снаге 430 мегавата и они ће ЕРС дати додатних 1.100 гигават-часова електричне енергије. Све електропривреде које се не буду базирале на изградњи нових објеката биће у проблему, јер не могу безгранично повећати цијене грађанима и привреди, нема извоза и нема новог прилива, тако да су инвестиције једини излаз. Што се тиче термоелектрана, ми ћемо сачувати постојеће капацитете и трудимо се да из властитих извора направимо алтернативу, процес јесте спорији, али сигурно достижан. Сигуран сам да ће у наредних пар година обновљиви извори значајнији проценат имати у нашем портфолиу него данас“, заључио је Петровић.
Учесници другог панела били су и Милутин Ђукановић, предсједник одбора директора ЕПЦГ, Мирослав Томашевић, директор ЕПС, Петар Спрчић, члан управе ХЕП, Сенад Салкић, извршни директор за капиталне инвестиције ЕПБиХ, Драго Баго, извршни директор за развој ЕПХЗХБ, Благој Гајдарџиски, директор за развој и инвестиције ЕСМ Сјеверна Македонија.
