Нови сој коронавируса, који је потекао из Кине и проширио се на више од стотину земаља широм света, а због брзог ширења Светска здравствена организација прогласила је пандемију Ковида-19.

Kuga-1.jpg (271 KB)

Изненадно ширење новог вируса може да послужи и као подсетник да је човечанство кроз историју преживело велики број епидемија и пандемија, које су проузроковале велики број смрти.

Црна смрт

Куга је један од највећих убица у човековој историји. Узрокује је бактерија Yersinia pestis, која може да зарази човека преко буве оријенталног пацова. Током људске историје узроковала је смрт стотина милиона људи.

Иако се куга враћала у више наврата, две највеће епидемије остале су у историји забележене као: Јустинијанова куга и Црна смрт.

Прва је избила у шестом веку и прво захватила Византијско царство, да би се након тога проширила на Сасанидско царство, а потом на читаво Средоземље и остатак света. Врхунац је достигла у Константинопољу 541–542. године, а у наредних 250 година било је још неколико повремених епидемија.

Усмртила је између тридесет и педесет милиона људи, што је била скоро половина становништва тадашње Азије, Северне Африке и Европе.

Друга пандемија куге која је захватила средњовековну Европу убила је између 75 и 200 милиона људи. Врхунац је достигла 1347–1351. године. Добра илустрација колико је људи умрло јесте да је Европи требало 200 година да се број становника врати на ниво од пре избијања пандемије.

Богиње

Variola Vera Major и Veriola Vera Minor изузетно су заразне вирусне болести. Први тип познатији је као Велике богиње, које изазивају смрт 20 до 40 одсто заражених. Преживели најчешће остају унакажене коже, са делимичним или потпуним слепилом.

Spanski-grip-1.jpg (213 KB)

Почетни симптоми болести су грозница и повраћање, праћени чиревима у устима и осипом на кожи, који након тога сазрева у велике, округле бубуљице које временом пуцају и отпадају. Вирус веома агресивно напада ћелије коже, а од када бубуљице избију на кожи болест може да се развије у четири основна типа: основне богиње (90 одсто случајева), промењене, хеморагичне и малигне. Последња два типа обично узрокују смрт.

Велике богиње нису имале посебно јаке пандемије, али се јављају током великог дела људске историје. Само током 18. века сваке године од великих богиња умирало је око 400.000 људи годишње. У последњих 100 година пре искорењивања, велике богиње однеле су 500 милиона живота, а само у 20. веку око 300 милиона.

Током шпанског освајања Новог света, европски колонизатори донели су вирус богиња на амерички континент, на који домородачко становништво није развило никакав имунитет. Велике и мале богиње покосиле су становништво усмртивши већину домородачког становништва.

Још крајем 18. века откривено је да вакцинација може да спречи велике богиње, а пошто вирус инфицира искључиво људе, уколико би се искоренио не би могао да се врати. Светска здравствена организација интензивирала је напоре вакцинације 1967. и већ 1980. године велике богиње су званично искорењене.

Коколицтли

Попут еболе или денгe грознице, вирусне хеморагијске грознице веома су заразне, упорне и у великом проценту смртоносне. Иако Велики помор у Средњој Америци током 16. века не може да се подведе под пандемију јер се није проширио широм света, број преминулих чини га једном од најубитачнијих епидемија.

Зараза је између 1545. и 1548. године однела између пет и петнаест милиона домородачког становништва, чиме је постала најгора епидемија у историји тог дела света.

Астеци су га назвали „коколицтли“, односно Велики помор, а историчари и стручњаци сматрају да је узрок била вирусна хеморагијска грозница, коју је узроковала снажне болове у грудима и стомаку, снажне грчеве, треморе и дизентерију.

Мале богиње

Морбили су изузетно заразно вирусно обољење, а до 90 одсто светске популације заразило се том болешћу до своје 15 године. Пре него што је почела вакцинација, десетине милиона деце годишње оболевало је од малих богиња.

Spanski-grip.jpg (182 KB)

Као и велике богиње (са којима немају много везе), мале богиње нису имале посебно интензивне пандемије већ су присутне током великог дела историје. Морбили су у протеклих 150 година убили више од двеста милиона људи.

Болест узрокује малаксалост, општу слабост, грозницу, запаљење вежњаче и слузокоже дисајних органа, као и карактеристичан осип по кожи. У неким случајевима вирус може да доведе до запаљења плућа и менингитиса.

Туберкулоза

Још једна ендемска болест широко распрострањена по свету, која је тек у 20. веку појавом антибиотика стрептомицина постала излечива. Уколико се не лечи, смртност је око 50 одсто. Узрокује је бактерија, од које је, како се процењује, заражена четвртина светске популације, али у већини случајева није активна.

Током 19. века у неколико епидемија, туберкулоза је однела више од четвртине одраслог становништва. Чак и данас, широм света око осам милиона људи оболи, а два милиона умре. Процењује се да је у 20. веку убила више од сто милиона људи.

Пандемије грипа

Иако су сезонске епидемије инфлуенце уобичајена ствар, вирус је у одређеним периодима доводио до пандемија, којих је само у 20. веку било три.

Шпански грип изазвао је смртоносни подтип Х1Н1 вируса у периоду од 1918. до 1920. године. Вирус је заразио око пола милијарде људи, а покосио је између педесет и сто милиона. За разлику од уобичајеног грипа, који претежно напада децу и старе, шпански грип је такође изазивао озбиљне проблеме за младе људе, као и оне који нису имали нарушен имуни систем.

Азијски грип била је пандемија инфлуенце А од Х2Н2 подтипа, која је избила у Кини 1956. и трајала до 1958. године. Проширио се већим делом Кине до Хонгконга и Сингапура и у САД. Светска здравствена организација каже да је умрло око два милиона људи.

Хонгкошки грип била је пандемија грипа изазвана сојем Х3Н2 вируса инфлуенца А. Од 13. јула 1968. године када је пријављен први случај, требало је 17 дана док се није проширио у Сингапур и Вијетнам, а у наредна три месеца постао је глобалан проблем. Упркос ниској стопи смртности (0,5 одсто) око милион људи је умрло, укључујући 500.000 само у Хонгконгу.

Пандемија ХИВ-а

Први пут идентификован у афричкој држави Конго 1976. године, ХИВ је постао глобална пандемија, а од 1981. године однео је више од 36 милиона живота. Тренутно је заражено између 31 и 36 милиона особа, од чега 21 у субсахарској Африци.