Наша суграђанка, поетеса и прозаиста Наташа Станић била је гост новог издања емисије „Благо цара Радована“, након недавне промоције њених награђиваних књига – лирске прозе „Kрешендо кише“, романа „Где је конац, Аријадна“ и збирке пјесама „Kосовски крици“ у Народној библиотеци Требиње.
Станићева, иза које је шест књига поезије и прозе, истиче да ствара из дубоке вјере.
„У ’Kрешенду кише’, који су моји ’Знакови поред пута’ подсјећам на запис на врху Аконкагве – сваки врх је лако освојити ако имате Бога за водича. У овој реченици се налази свеколика мудрост и истина, то је путоказ који води до циља јер је безброј препрека које у животу треба савладати. Имамо свој крст који носимо, али и вјеру и снагу да издржимо на путу страдања“, појашњава за Радио Требиње.
Роман „Где је конац, Аријадна“ прати судбину појединца у бројним ратовима на нашим просторима, али и колективно страдање нашег народа, које се изнова понавља.
„Много се више нашем народу лошег десило него што смо у стању да кажемо, дуго вијекова ћутимо. Зато треба више да казујемо истину“, сматра наш саговорник.
Збирку „Kосовски крици“, у којем крик није за изгубљеним већ васкрслим Kосовом, још у рукопису, прочитао је и похвалио блаженочивши владика Атанасије.
„Пуно ми значи подршка владике Атанасија. Божија је промисао, вјерујем, што је књига објављена у вријеме његовог упокојења. Владика Атанасије је пуно учинио за наш страдални народ и у Херцеговини и на Kосову и Метохији, велики је човјек, у сваком погледу, а ми остали смо само ’мутави’, како нас је називао. Kосово је наша велика рана, али и доказ нашег трајања, наш индентитет, то је српски Јерусалим. Рецензент мог романа Невена Милосављевић је дивна, млада жена, са троје дјеце, која живи и ради на Kосову и Метохији. Она својим постојањем доказује оптимизам на крају моје поеме, да има наде за васкрсло Kосово“, истиче наша талентована суграђанка.
У рукопису већ има спремну нову збирку поезије, започела је и нови роман, а пише и запажене кратке приче.
Разговарала Влатка Мусић.
