Према подацима Завода за запошљавање РС - филијала Требиње, дефицитарна занимања у Херцеговини су занимања грађевинске струке, фармацеутски техничари и фармацеути те љекари.
Драган Поповић, директор Завода за запошљавање- филијала Требиње истиче да у Требињу одавно нема школе за грађевинске занате. Заједно са школама покушавају да раде на креирању уписне политике и прилагоде је потребама тржишта рада.
„Имамо само школу за грађевинске техничаре, заната немамо. Завод активно учествује приликом креирања уписне политике и морам да похвалим школе које се прилагођавају тржишту рада и сваке године имамо нова занимања која се уписују у све три средње школе. На тај начин ученици долазе из других градова првенствено Билеће, Берковића, Невесиња, попуњавају број уписаних јер у тим општинама немају адекватна занимања која ће задовољити тржиште рада“, наводи Поповић.
Истиче да је потребно још снажније уписну политику прилагодити потребама тржишта рада те акредитовати се за специфичне програме који ће помоћи незапосленим лицима да се преквалификују, пронађу запослење с обзиром на велики проценат послодаваца који су суочени са отежаним проналаском потребне радне снаге.
„Потребно је унаприједити процесе практичне наставе, снажним укључивајем привредних субјеката у процес редовног образовања тако и образовање одраслих урадити. Анализирати могућности неформалних обука запослених за познатог послодавца за развој недостајућих компетенција, интерно, у предузећу или у сарадњи са организаторима образовања одраслих. Унаприједити усклађеност програма образовних институција према потребама тржишта рада и преиспитати потребу за ревизијама реализације насталих планова и програма као и прилагођавање локалним потребама у складу са законом“, каже он.
Сматра да је неопходно за интересантна нова занимања урадити елаборате оправданости уписа.
„Треба да размишљамо шта ће то бити потребно за неких пет година када ће дјеца изаћи из образовног процеса, гдје ће они моћи да се запосле или да наставе даље школовање. Наши наставни планови и програми су, углавном, на неком нивоу на коме су били прије 30 година и потребно је због тога све ово урадити“, наводи Поповић.
Сматра да би било неопоходно да се у овај процес активније укључе и послодавци јер иако постоји Привредни савјет, за сада то није на неком завидном нивоу.
