Prema podacima Zavoda za zapošljavanje RS - filijala Trebinje, deficitarna zanimanja u Hercegovini su zanimanja građevinske struke, farmaceutski tehničari i farmaceuti te ljekari.
Dragan Popović, direktor Zavoda za zapošljavanje- filijala Trebinje ističe da u Trebinju odavno nema škole za građevinske zanate. Zajedno sa školama pokušavaju da rade na kreiranju upisne politike i prilagode je potrebama tržišta rada.
„Imamo samo školu za građevinske tehničare, zanata nemamo. Zavod aktivno učestvuje prilikom kreiranja upisne politike i moram da pohvalim škole koje se prilagođavaju tržištu rada i svake godine imamo nova zanimanja koja se upisuju u sve tri srednje škole. Na taj način učenici dolaze iz drugih gradova prvenstveno Bileće, Berkovića, Nevesinja, popunjavaju broj upisanih jer u tim opštinama nemaju adekvatna zanimanja koja će zadovoljiti tržište rada“, navodi Popović.
Ističe da je potrebno još snažnije upisnu politiku prilagoditi potrebama tržišta rada te akreditovati se za specifične programe koji će pomoći nezaposlenim licima da se prekvalifikuju, pronađu zaposlenje s obzirom na veliki procenat poslodavaca koji su suočeni sa otežanim pronalaskom potrebne radne snage.
„Potrebno je unaprijediti procese praktične nastave, snažnim uključivajem privrednih subjekata u proces redovnog obrazovanja tako i obrazovanje odraslih uraditi. Analizirati mogućnosti neformalnih obuka zaposlenih za poznatog poslodavca za razvoj nedostajućih kompetencija, interno, u preduzeću ili u saradnji sa organizatorima obrazovanja odraslih. Unaprijediti usklađenost programa obrazovnih institucija prema potrebama tržišta rada i preispitati potrebu za revizijama realizacije nastalih planova i programa kao i prilagođavanje lokalnim potrebama u skladu sa zakonom“, kaže on.
Smatra da je neophodno za interesantna nova zanimanja uraditi elaborate opravdanosti upisa.
„Treba da razmišljamo šta će to biti potrebno za nekih pet godina kada će djeca izaći iz obrazovnog procesa, gdje će oni moći da se zaposle ili da nastave dalje školovanje. Naši nastavni planovi i programi su, uglavnom, na nekom nivou na kome su bili prije 30 godina i potrebno je zbog toga sve ovo uraditi“, navodi Popović.
Smatra da bi bilo neopohodno da se u ovaj proces aktivnije uključe i poslodavci jer iako postoji Privredni savjet, za sada to nije na nekom zavidnom nivou.
