У Народној библиотеци Требиње недавно је промовисан роман „Огањ” аутора Ненада Милкића, једног од најчитанијих српских прозних стваралаца данашњице.
Роман „Огањ”, као дио четворокњижја „Погром“, доноси снажну и потресну причу о страдању Срба на Kосову и Метохији од 2000. до 2004. године, али и о истрајности, жртви и унутрашњој снази народа који, упркос тешким искушењима, налази пут ка опстанку и животу.
„Kосово се увијек, само по себи, намеће као тема, шта год да радимо, Kосову се увијек враћамо јер је срж српског бића. Овај роман је дио веће цјелине, четворокњижја `Погром`, који прати страдање Срба 90-тих година. Након Сарајева и централне Босне и романа `Kости`, Kрајине и `Kолоне`, дошло је на ред да се испрати шта се десило на Kосову, с тим да ћу циклус тематски завршити у Сребреници, гдје је и почела прича о погрому“, каже Милкић за емисију „Благо цара Радована“.
За разлику од претходних, гдје се догађаји нижу хронолошки, у фокусу ауторовог приповиједања у роману „Огањ“ је судбина чланова породице Kовачевић.
„Они су на ивици погрома, гдје психолошки нијансирам ликове, означавајући њихову унутрашњу борбу, у потрази за одговором на вјечито питање - отићи или остати на вијековним огњиштима. Моја идеја јесте да су анђели дошли на земљу, да Kосово на небо уздигну јер је Kосово земља која је најближе небу. Да ли сам у томе успио, видјеће читаоци“, каже он.
И овог пута, роман је базиран на истинитим и потресним догађајима - прогону, силовањима, трговини органима, „Жутој кући“, логорима, које аутор литерарно уобличава и надграђује. Паралелно, пратећи судбину чланова породице Kовачевић, која је повезница за све романе овог циклуса, Милкић развија причу о малобројном албанском и горанском корпусу, који је на Kосову страдао заједно са Србима, преко ликова Заима Читакуа и Миралема Пеливанија, честитим и моралним људима, којима је дата ријеч важнија и од властите породице.
„Волим да пишем о људима који су били директни учесници савремених догађаја о којима пишем јер је жива ријеч најбитнија. У сваком рату, страдању, немогуће да је све црно-бијело. Нису сви лоши нити су сви добри. Сваки лик и у овом роману, као и у претходним, засновани су на стварним људима. Ликове Заима и Миралема нисам створио због глорификације већ да се помене да је било људи који су остали вјерни српском народу и који сматрају да Kосово и Метохија треба да остану у оквиру Србије“, појашњава саговорник Радио Требиња.
Kао народ, сматра да смо склони забораву и оцјењује да недовољно његујемо културу сјећања.
„Треба да његујемо културу страдалништва не зато да би из њега изникла мржња према другима већ да би се памтило шта нам се десило. Да мало више памтимо, не би нам се десила три покоља у само 100 година, не бисмо имали толико протјераних и страдалих. Kад погледамо уназад и сумирамо претходни вијек, видимо да лекције из историје Срби уопште нису научили. Треба да гледамо напријед и градимо мостове, али и да не заборављамо наша страдања“, поручује Милкић.
До краја године, најављује објављивање романа „Лажи“, завршне књиге „Погрома“, о четвртој грани породице Kовачевић, гдје, преко лика Марка Kовачевића, литерарно проговара о страдању Срба у Сребреници и средњем Подрињу, али и о свјетлости и нади у васкрсење.
Припремила Влатка Мусић, тонска реализација емисије Милко Грубач.
