Требињски средњошколци сматрају да данас има пуно неписмених људи иако сви знају да читају и пишу али нису усвојили правописна правила и не придржавају их се.
Према ријечима Весне Андрић, професора српског језика и књижевности и предсједника Српског удружења „Ћирилица“ из нашег града, писменим човјеком данас можемо назвати особу која његује језик и придржава се правописних правила.
„Када сам данас разговарала с ученицима о писмености, дошли смо до закључка да има пуно неписмених људи. Ученици су врло јасно направили разлику између тога да данас сви знају да читају и пишу, што је основна писменост али не знају сви правописна правила и не придржавају их се. Тако да можемо рећи да мало ко поштује правописна правила и данас бисмо писменим човјеком морали да називамо само онога који се труди да његују језик и правописна правила“, истиче Весна Андрић.
Поводом 8. септембра, Међународног дана писмености, она истиче да српски језик треба његовати и развијати нарочито кроз институције које се баве образовањем.
„Већ годинама професори српској језика говоре како је неопходан већи број часова српског језика, како је то у неким школама сведено на минимум-два часа седмично, заиста, нису довољна да се обради све оно што је градивом предвиђено. Тако да се правопис помало занемарује. Добар начин за покретање овог питања био би, можда, увођење српској језика на свим факултетима. Нажалост, добијамо докторе наука који не знају да се изражавају како треба, инжењере који не знају да изговоре своју титулу... Пуно је проблема и требало би да постоји нека систематичност, од основне школе па надаље. Можда, чак и промјеном наставног плана и програма односно прилагођавањем метода учењу језика и правописа, првенствено“, наводи она.
Идеја о обележавању Међународног дана писмености, појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Свјетској конференцији министара образовања на тему искорјењивања неписмености.
Главни циљ обележавања Међународног дана писмености је да упозори на проблем неписмености који је и даље присутан у већем дијелу свијета, као и да подстакне на размишљање о важности образовања на глобалном нивоу. Овогодишња тема је „Промовисање писмености у дигиталном добу“.
Поред читања и писања на папиру, писменост у дигиталном добу омогућава људима да безбједно и на одговарајући начин приступе, разумију, процјењују, креирају, комуницирају са дигиталним садржајем.
Писменост је, такође, кључна за његовање критичког мишљења, препознавање вјеродостојних информација и сналажење у сложеним информационим окружењима.
Међутим, статистика је и даље поражавајућа! Упркос напретку, најмање 739 милиона младих и одраслих широм свијета и даље нема основне вјештине писмености, наводи УНЕСКО.
Истовремено, четворо од десеторо дјеце не достиже минималну вјештину читања, а 272 милиона дјеце и адолесцената није ишло у школу у 2023. години.
