ТРЕБИЊЕ │ Дуг сушни период и натпросјечно високе температуре отежали су напоре пољоповредника да сачувају овогодишњи род, а штете су неизбјежне - посебно на подручјима гдје нема услова за редовно наводњавање, код култура неотпорних на отсуство влаге, те код биљака осјетљивих на патогене чији развој подстичу врућине и сув ваздух.

Раде Дрињак, самостални стручни сарадник за пољопривреду у Одјељењу за привреду Градске управе, за Радио Требиње каже да ће због суше засигурно „подбацити“ овогодишњи род код већине повртларских и ратарских култура, као што нема сумње да ће штета бити тотална тамо гдје није постојала могућност редовног наводњавања.

„Према нашим подацима, у првих седам мјесеци ове године пало је испод 500 литара кише по метру квадратном, што је изузетно мало ако знамо да се годишњи просјек у Требињу креће између 1.500 и 1.800 литара кише. Још ако се присјетимо да је децембар прошле године био потпуно без падавина – можемо рећи да је ријеч о сушном периоду вјероватно незабиљеженом у неколико посљедњих деценија“, истиче Дрињак.

Срећна околност је, додаје Дрињак, што је велики дио обрадивог земљишта да подручју Требиња покривен натапним системима, гдје је било услова да се доста успјешно, али не и у употпутности, спријече све посљедице тропских врућина и одсуства падавина.

„Посљедица оваквих временских прилика је и развој биљних болести које се неповољно одражавају на приносе. На терену је примјетно значајно присуство паука – 'корпивне гриње', којем погодују високе температуре и сув ваздух - а који сише сокове што доводи до прогресивног сушења биљке. Поготову код поврлтарских култура које су сада присутне у баштама – попут парадајиза, краставца, патлиџана“, истиче Дрињак.

Он напимиње да суша није и једина невоља која је ове сезоне помрсила рачуне уложеном труду и очекивањима овдашњих пољопривредника.

Подсјећа да је неочекивани лед крајем априла на вишим подручјима града употпуности десетковао прољетне заметке - посебно воћарских култура у фено фазама, да би, уз сушу и екстремне љетне температуре, прије неколико дана нове невоље донио и град, са штетама срећом забиљежним само локално - у дијелу Поповог поља и Љубомира.

Виноградари најмање забринути

Овакви екстремни временски услови, додаје Дрињак, најмање ће штетити издржљивијим културама - љековитом биљу и виновој лози, али и ту под условом да је вода била доступна да у довољној мјери и на вријеме надокнади отсуство влаге у земљишту.

„Мислим да ће ова година бити забиљежена као доста успјешна кад је у питању виноградарска производња. То је култура која је једна од најотпорнијих на сушу, а сух ваздух и високе температуре повољно утичу и када су у питању болести, као и на висину шећера и квалитет зрна“, истиче Дрињак.

Уз резерве да је још рано за прогозе, добар квалитет овогодишњег рода очекују и у виноградима највећег произвођача грожђа у Републици Српској - требињске компаније „Агрофин“.

„Мраз нас је /у априлу/ само дотакао, такође и недавни град – сасвим минималне штете су у питању. За сада је лоза у доброј кондицији, очекујемо добар квалитет - али је још рано за дефинитивне закључке. Благовремено смо приступали наводњавању гдје год постоје техничке могућности, свакодневно обилазимо винограде и за сада смо веома задовољни развојем овогодњишег рода“, каже за Радио Требиње Драган Анђелић, директор „Агрофина“.

Р.С.