ТРЕБИЊЕ │ Музеј Херцеговине у Требињу приредио је вечерас традиционалну манифестацију „Ноћ музеја“, чиме се и десету годину за редом прикључио бројним музејским и установама културе широм Европе, које с циљем популаризације културне баштине - на овај дан организују културне програме и отварају своје поставке за посјетиоце до касних ноћних сати.

Програм овогодишње манифестације почео је предавањем „Преглед историје савременог мозаика у Србији“, из књиге „Мозаик у Србији 1950–2015“, аутора Оливере Гаврић Павић, након чега је отворена и изложбе мозаика, цртежа и принтова „Мозаик праксис“, која кроз радове академских умјетника Ивана Павића, Оливере Гаврић Павић и Драгана Васића презентује примјере савремене мозаичке праксе.

„Акценат је на едукацији, јер изложба уствари представља примјере примјене мозаика у екстеријеру или ентеријеру, сакралним објектима или приватном простору - али и различите поетике, при чему је један од умјетника сликар, други је вајар, док сам ја највише у мозаику“, каже Гаврић Павићева.

Говорећи о историји српског мозаика, Гаврић Павићева је истакла да ова техника готово и не постоји у нашој ликовној умјетности све до 20. вијека, а посебно интензиван процват доживљава у вријеме социјалистичке Југославије.

Интерес за мозаик код тадашњих власти, како је појаснила, мотивисан је вјероватно истом жељом која је својевремно опсједала и римске императоре – да преко импозантних и физички готово неуништивих умјетничких дјела презентују моћ и трајност нове државе.

„Мозаици се на почетку раде за потребе репрезентативних објеката институција, да би потом почели да украшавају и друге установе, фабрике зграде, хотеле и бање“, рекла је Гаврић Павићева представљјући најзнајачније умјетнике и њихова остварења у мозаику из друге половине 20. вијека.

Програм је отворио предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, подсјетивши да је ноћ посвећена музејима, као јединствена европска манифестација – осмишљена са идејом да подстакне широку публику, посебно младе, да у суботу најближу 18. мају, међународном дану музеја, вријеме резервисано за забаву искористе за посјету овим установама.

„Херцеговина је простор великог културног богатства, много већег него што је то било која друга регија у Републици Српској и БиХ. У складу са тим је и понуда Музеја Херцеговине, која својим експонатима не оставља равнодушним ни посјетиоце из земаља са развијенијом дјелатношћу ове врсте“, казао је Бањак.

Директор Музеја Херцеговине Ивана Гријућ истакла је да ова установа – отварајући вечерас своја врата - постаје дио европске породице музеја, а Требиње - европским градом.

„Манифестација постоји највише због младих - да би вечерас прескочили кафиће и клубове, те провели своје вријеме и забавили се у музеју. Овим желимо да покажемо да музеји нису мртве институције и да и они могу да буду забавни“, истакла је Грујићева.

За забавни дио програма побринуо се требињски рок састав „Кругови у житу“, концертом у дворишту установе, а на посебан начин пажњу грађана на „Ноћ музеја“ скренуле су необичне инсталације ликовних умјетника из удружења „Ризба“, постављене испред музеја и у Дучићевој улици, чији је садржај изазивао запитаност посјетилаца и пролазника.

Све поставке ове установе до поноћи су биле отворене за посјетиоце.

Р.С.