Свијест народа о очувању српског језика и ћирилице се знатно промијенила а томе су значајно допринијеле активности званичних образовних институција које је током претходне године, у сарадњи са удружењима која се баве његовањем српског језика, спроводило Министарство просвјете и културе и Педагошког завода РС.

Ово је за Радио Требиње данас, поводом Међународног дана матерњег језика, истакла Весна Андрић, предсједница Удружења “Ћирилица” из Требиња.

Она је навела да је очување матерњег језика услов за очување једног народа.

“Веома је важно да се институције укључе у овај процес. Радује нас, што у посљедње вријеме, све чешће добијамо од Министарства просвјете и културе РС и Педагошког завода импулсе за очување српског језика и ћирилице. Оно што смо ми прије три године радили на локалном нивоу, расписали конкурс за лијепо писање, ове године се ради на републичком нивоу. 'Просвјета' из Бањалуке у сарадњи са Педагошким заводом расписала је конкурс 'Моја оловка пише ћирилицом'. Тако да можемо рећи да се много промијенила свијест народа, али да су институције итекако помогле у томе”, каже Андрићева.

Чланови “Ћирилице” јуче су поводом Међународног дана матерњег језика посјетили ђаке у Основној школи “Вук Караџић” и са њима разговарали о томе колико је српски језик данас угрожен.

“Питали смо их да ли сматрају да је српски један од језика коме пријети изумирање. Били смо у једном разреду у коме дјеца воле један страни језик за који сматрају да је језик будућности. Сасвим случајно смо били баш у том одјељењу. Међутим, они јако воле свој српски језик, само их је требало навести мало у томе како га заштитити. Мислим да за сада немају представу о томе шта предузети, али ми смо им дали смјернице, да употребом термина са интернета, њиховом неконтролисаном употребом угрожавају језик. То се не односи на термине који су прихваћени као интернационализми, које не можемо да замијенимо - али све оне ријечи које они користе - 'шерујем', 'лајкујем', скраћенице у порукама попут 'нзм', заиста угрожавају језик и пријете му да ће се у наредном периоду драстично промијенити”, каже предсједница “Ћирилице”.

 Дугогодишња професорица Српског језика и књижевности и књижевница из Требиња Олгица Цице истиче да је неопходно чувати аутентичност језика, његовати га, поштовати и друге језике али да матерњи буде прије свих.

“Језик треба чувати од страних утицаја. Он је драгоцјеност, личност, ако га немамо онда нема ни нас”, истиче професорица Цице.

Сматра да читањем књига и разговором са људима од чистог језика па и уочавањем неправилности чувамо матерњи језик.

Требињци кажу да је мало пажње посвећено очувању матерњег језика, којим би се, наводе , требали поносити.

„Не чувамо језик првенствено што су нам сви натписи на продавницама, кафанама, написани на латиници, а наше писмо је ћирилица. Ја све пишем ћирилицом”, каже један од наших младих суграђана.

Други сматра да смо постали свјесни вриједности нашег језика те да имамо диван језик, прекрасно писмо и да их требамо чувати за будућа покољења.

Међународни дан матерњег језика обиљежава се 21. фебруара с циљем унапређења, учења и развоја матерњег језика и његовања језичке и културне различитости.

Према неким процјенама, готово свакодневно у свијету нестане по један језик. Српском језику за сада не пријети изумирање, али је потребно свакодневно говорити о његовом значају и потреби правилног говора и писања.

Далиборка Радановић