Давно је то било.
Једне лијепе прољетње вечери, рефлектори су обасјавали импровизовану манекенску писту испред тадашњег Дома културе. А на писти младе лијепе дјевојке које су покушавале да направе прве кораке на великој сцени.
И као круна вечери, одјекнуле су ријечи водитеља програма.
„Молим Вас, поштована публико, да великим аплаузом поздравите најмлађу манекенку вечерас. Она има само три године и зове се Анђела Јоксимовић“.
А она је, у розе комплетићу са двије мало старије колегинице, грациозним ходом за трогодишњу дјевојчицу, са наочарима на очима прошетала праћена бурним аплаузом. Сумњамо да је тада, ова малена дјевојчица, помишљала да ће једног дана и заиста крочити на велику сцену.
Учествовала је на бројним изборима за мис и по правилу остваривала запажене резултате. Све је то било праћено и бројним путовањима и наступима.
Петнаест година касније, њен сан се полако обистињује.
Анђела је студент у Београду а сам велеград пружа велике могућности.
„Један свјетски град као што је Београд много ми значи. Прије свега због студија а онда и због манекенства и моделинга и тог јавног наступа који ће бити, надам се, мој избор. Протекли период је био итекако интересантан, била сам на Избору мис Марине Фрапе у Рогозници, гдје сам побиједила а то ми је отворило бројна врата. Награда је била одлазак у Kину, што је искуство које ћу памтити до краја живота. Тамо сам била петнаестак дана, научила доста о култури ове велике земље, али и самом том свијету високог моделинга. Многе манкенке су биле старије од мене, али су подијелиле сва своја искуства. У свијету моделинга је најважније понашање, то јест тај начин живота који је итекако напоран. Али ако то волите онда ништа није тешко. У свијету моделинга зна да буде и лоших искустава, али ја сам имала срећу да склапам уговоре, уз помоћ родитеља, са озбиљним агенцијама које до детаља воде рачуна о својим дјевојакама и са задовољством могу да кажем да је све било на високом нивоу.
Ова талентована дјевојка била је мис РС, прва пратиља у избору за мис БиХ, наступала је у избору за мис Аура у Турској, а имала је и низ других наступа.
Kао дијете Анђела је са својим оцем Игором пропутовала широм свијета. Индонезија, Малезија, Јерменија, Украјина, Шпанија само су неке од дестинација које је као дијете обишла.
„Ја некако осјећам да је свака од тих дестинација оставила један лијепи печат на мене. Све те културе, сви ти крајеви, људи... доста добро их памтим и усуђујем се да кажем да сам тада некако постала 'свјетски путник'“, каже нам Анђела и додаје: „Сада ми је жеља, ако остварим лијепу каријеру, да ја тату и маму водим на те далеке дестинације. Надам се да ће ми се та жеља испунити“.
Анђела истиче да је подршка родитеља од великог значаја. „Kада дођете у ситуацију да морате да направите неки значајан избор, од огромног значаја је да знате да имате подршку родитеља. И ослонац. Није ме страх од великог града и великих изазова. Настојаћу да будем најбоља могућа верзија себе. Ми који долазимо из мањих градова више 'гриземо' и више желимо успјех. И тај 'мотив више' је наша предност“.
Анђела је недавно дебитовала као водитељ на Вечери Требињаца у Београду и каже да се одлично снашла. „Па зар си ти овдје“, многи су упитали можда мислећи да је Анђела још увијек у Гимназији „Јован Дучић“.
Иако је прошла много свијета, Анђела увијек и на првом мјесту бира свој град, своје Требиње, свој дом и своју комфор зону - умјетност, лијепу писану ријеч и добру музику.
И буђења уз тихи шум Требишњице и сунце које стидљиво провирује.
Јер, како нам на крају рече - можемо свијет обићи и по стотину пута, али један је родни град.
