Иако се Одјељење за неурологију у Болници Требиње данас састоји од амбулантног и стационираног дјела са 12 болесничких постеља, оно је првобитно функционисало у склопу Неуропсихијатријског одјељења, све до 2003. године. С обзиром да су неуролошки пацијенти углавном старије особе, когнитивно, а често и психички измијењене, као и особе са различитим степеном инвалидитета, за рад са неуролошким пацијентима је потребно пуно стрпљења, емпатије и пожртвованости.
Без обзира што на овом одјељењу раде само два љекара неуролога, докторица Драгана Зиројевић која је уједно и начелник одјељења и докторица Соња Радовић, стиче се утисак да њихова колегијалност и љубав према послу успијевају да надоместе евентуалне недостатке овог одјељења. Ипак, сасвим смо сигурни да својим осмијехом и лијепом ријечју успијевају да пацијентима боравак на њиховом одјељењу учине пријатнијим.
„Одјељење за неурологију се састоји од ултразвучног кабинета у коме се обављају прегледи крвних судова врата који васкуларизују мозак и ЕЕГ кабинета у ком се раде ЕЕГ снимања одраслих и старије дјеце индикована од стране неуролога или психијатра и та снимања ради техничар Радомир Мијановић. На неуролошком одјељењу се лијече акутни исхемијски и хеморагијски мождани удари, акутне главобоље и вртоглавице, пацијенти са различитим болним синдромима, пацијенти са поремећајима стања свијести, укључујући и епилепсију, Паркинсонова болест, погоршања мултипле склерозе и остала акутна неуролошка обољења“, започиње причу докторица Драгана Зиројевић, начелница одјељења.
Поносна на сваког запосленог на неурологији, а прије свега на неисцрпну вољу и жељу за константном надоградњом знања у циљу увођења новитета на одјељење, истиче њихову преданост послу и пацијентима. Поред тога, истиче значај што је докторица Соња Радовић субспецијалиста клиничке неурофизиологије и епилептологије, док је она тренутно на субспецијализацији Медицине бола у Београду. Према њеним ријечима, на тај начин Одјељење за неурологију има могућност да својим пацијентима пружи потпунији третман, са много више знања и стручности. Рекли бисмо, Одјељење неурологије има два изузетно стручна љекара који теже усавршавању и уздизању болнице и одјељења на један виши ниво и на томе раде неисцрпно.
Докторица Драгана Зиројевић, начелник Одјељења за неурологију и Никола Пујић, главни медицински техничар одјељења
„Љекари на Одјељењу за неурологију се у континуитету едукују и у сталном су контакту са свим актуелним дјешавањима у региону и свијету кроз посјећивање конгреса, школа, семинара, одласка на друге клинике, а све у циљу имплементирања нових сазнања у свакодневну праксу. И докторица Радовић и ја радимо доплер крвних судова врата и анализу стандардног ЕЕГ записа. На одјељењу се, упркос условима који нису идеални, још од 2017. године примјењује најсавременија терапија лијечења акутног можданог удара - тромболитичка терапија. Недавно смо започели и примјену акупунктуре у лијечењу болних синдрома, што до сада није била доступна услуга“, прича начелница о напретку свог одјељења упркос условима који су далеко од савршених.
Докторица Зиројевић посебно истиче значај подршке коју им пружају колеге из Службе за радиологију јер, каже, уколико неко доживи мождани удар неопходно је, поред неуролога и медицинских техничара неуролошког одјељења, ангажовати и рендген техничара и радиолога. Зато је, каже, изузетно поносна на чињеницу да су љекари и техничари Одјељења за неурологију у одличним односима са сваким одјељењем у болници те да свакој проблематици приступају изузетно професионално и предано, свјесни да је за добробит пацијената неопходна сарадња свих одјељења у овој установи.
Такође, поред Службе за радиологију, начелница наглашава и значај гостујућих љекара који им умногоме помажу, прије свега у томе да се не стварају дуге листе чекања усљед одсуства једног од стално запослених љекара.
„Успоставили смо сарадњу и са проф. др Весном Иванишевић, која нам пружа директну помоћ и олакшава нам свакодневно функционисање везано за упућивање индикованих неурохируршких случајева у УКЦ Бања Лука, хитних неурохируршких и неуролошких случајева у КЦ Црне Горе или у установе у Србији. Поред тога, једном мјесечно је пацијентима доступна и за амбулантне прегледе што нам значајно олакшава рад и организацију на одјељењу“.
Едукацију у специјализованој болници за лијечење можданог удара Свети Сава не пропуштају
Истина је, прича, да сваки дан носи нове борбе и изазове, повремено и непредвиђене ситуације, али уједно и велико задовољство кад знају да су некоме помогли. Ипак, каже, нема већег задовољства од осмијеха пацијената и њихових најмилијих.
„Посебан проблем нам представља недостатак савременог апарата за МР дијагностику, због чега пацијенте упућујемо амбулантно на прегледе у удаљене установе или се пацијенти сами сналазе. За један неуролошки преглед потребно је само неколико неуролошких реквизита и клиничко знање, али је тај преглед веома захтјеван и тежак управо због дужине узимања података од пацијената односно анамнезе за коју су често потребни подаци од најближих, те због саме технике извођења прегледа, због чега није могуће прегледати са пажњом толики број пацијената за који постоје захтјеви. Трудимо се да листа чекања не буде дугачка, али је неминовна. Пацијенти који захтјевају хитне неуролошке прегледе и збрињавање, према мишљењу љекара породичне медицине или љекара из Службе хитне медицинске помоћи, упућују се на одјељење упутницом за болничко лијечење чиме је омогућен бржи и хитнији приступ неурологу. Оно на шта смо јако поносни је инсистирање на њези пацијената који су хоспитализовани, а која се спроводи са великом пажњом и посвећеношћу захваљујући медицинским техничарима са дугогодишњим искуством и огромном љубављу према послу и пацијентима“, прича нам докторица Зиројевић и истиче колико се труде да буду доступни и за редовне информације најближој родбини о стању њихових најмилијих но, то је повремено отежано због великог обима посла на одјељењу.
НОВА БОЛНИЦА ВЕЛИКА НАДА!
„Вјерујемо и надамо се да ће нова болница промијенити услове рада у позитивном смислу и да ће пацијентима боравак на одјељењу бити далеко комфорнији и удобнији. Уједно, у новој болници је планирано и отварање првог Центра за лијечења бола кроз систем Дневне болнице и амбуланте, а у којем ће бити ангажовани и специјалисти других грана - физијатар, ортопед, неурохирург, анестезиолог, реуматолог, психолог. Такође, планирамо и надамо се да ћемо остварити циљ да нове високоефикасне терапије буду доступне обољелима од мултипле склерозе, а за то нам је неопходна лабораторија за изоелектрично фокусирање ликвора, проширење панела анализа које се раде у нашој Служби за лабораторијску дијагностику, као и најсавременији МР апарат резолуције 3 Т. С обзиром да у нашој установи ради и субспецијалиста епилептологије планира се и организовање Собе за дуготрајно видео ЕЕГ мониторирање, чиме ће се убудуће боље евалуирати обољели од епилепсије, не само из Требиња, већ и из других градова чији становници припадају установама од Источног Сарајева до Фоче. Са подмлатком очекујемо и отварање ЕМНГ кабинета за прегледе који се тренутно не раде у нашој установи због чега пацијенти одлазе у сусједне установе“, прича докторица Зиројевић планове, али и наде које нова болница пружа и љекарима и пацијентима.
Начелница одјељења подвлачи значај обиљежавања дана обољелих од неуролошких болести јер су то тренуци када се показује саосјећајност према обољелима, те су управо „Љубичасти дани“ и „Дани можданог удара“ само неки од момената када посебно истичу жељу и тежњу да се овим особама помогне и покаже да нису сами у борби за нормалан живот.
Докторица Зиројевић о својим пацијентима прича са посебном енергијом, емпатично и саосјећајно, са толико љубави да задивљује. Рекли бисмо, предодређена је да буде љекар и помаже људима у борби за живот. Прича нам, од тренутка кад је уписала медицину знала је да ће јој у сваком моменту пацијенти и њихова добробит бити приоритет. Оно што ју је опредијелило да изабере баш неурологију је радозналост и жеља да сазна како функционише људски мозак и како се поремећај функционисања реперкутује у неуролошком налазу.
„Привлачила ме је чињеница да је за постављање дијагнозе најбитнији неуролошки преглед. Кроз овај посао се научи пуно о животима и судбинама других људи, које су некада веома тужне. Овај посао је прилика да се покаже хуманост и племенитост на дјелу, саосјећајност према другима, несебичност и љубав према послу. Јер, да бисте ово радили, готово као у свакој грани медицине, морате пропустити пуно лијепих тренутака у вашем животу и ставити пацијента на прво мјесто, у неким тренуцима чак и испред фамилије“, прича нам докторица Зиројевић.
Најсрећнији су када могу да помогну
Са ријечима докторице Зиројевић, да је за рад са неуролошким пацијентима неопходно много рада, труда, стрпљења, али и љубави према овом послу, слаже се и Никола Пујић који је од 2019. године главни медицински техничар на Одјељењу за неурологију.
„Посао медицинског техничара је заиста динамичан и пружа прилику да се људима укаже помоћ када је њихов живот најугроженији и мислим да је управо то разлог зашто неко воли овај позив. Иако посао главног медицинског техничара носи много изазова, прије свега са пацијентима, али и са особљем ком сам у сваком моменту доступан, то ми не представља проблем јер је управо љубав оно што ме покреће. Када сам изабрао своје занимање знао сам да ћу у неком тренутку морати да запоставим свој приватни живот због одјељења и пацијената, али овај посао могу да раде само они који га заиста воле и спремни су да пацијенте ставе испред себе и својих потреба“, прича нам Пујић.
ПОНОСНА НА СВОЈЕ МЕДИЦИНСКЕ ТЕХНИЧАРЕ
„Сви медицински техничари су кроз едукативне курсеве, школе и присусуство у установама које се баве тромболитичком терапијом овладали вјештинама примјене ове терапије, на шта смо јако поносни. Сваке године наши медицински техничари одлазе на петодневну едукацију у специјализовану болницу за лијечење можданог удара „Свети Сава“ у Београду. Такође, медицинске сестре одлазе и на заједнички конгрес неуролошких сестара који се ове године одржава у Београду како би напредовале и биле стручније у свом послу. Несебично, са великим стрпљењем и пажњом помажу својим млађим колегама у овладавању вјештинама неопходним за рад. Свакако да проблем представља број медицинских техничара али, упркос томе, захваљујући љубави према овом послу, ипак успјевају да одрже квалитет рада. Када их питају зашто бисте неком рекли да постане медицинска сестра врло често кажу да су без обзира на препреке срећни кад некоме могу помоћи. И то је оно што је на крају и најбитније – помоћи људима у невољи. Медицинска сестра, Миа Вуковић, која је на завршној години психологије, упоредо је завршила Школу неуропсихологије у Београду, након чега смо започели са имплементирањем тестова који нам помажу у постављању дијагнозе деменција. На неуролошком одјељењу се нужно мора спроводити континуирана физикална терапија уз помоћ наших физиотерапеута који на ово одјељење долазе свакодневно пружајући велики допринос изљечењу пацијената“, поносно прича начелница одјељења о својим запосленима, који функционишу као једно те је напредак овог одјељења неминован и апсолутно сигуран.
Задужења главног медицинског техничара су, према ријечима Николе Пујића, многобројна, а углавном се своде на бригу о нормалном функционисању одјељења и средњег медицинског кадра. Тако, у његовој надлежности је координисање одјељењем, затим распоред смјена, рад амбуланте, ултразвучног кабинета и ЕЕГ кабинета као и свакодневна јутарња визита, те продужавање терапије, извршавање љекарских налога од дијагностике, лабораторије и осталих процедура. Ипак, урадити све на високом нивоу, подвлачи Пујић, било би немогуће да немају колегијални однос на одјељењу, али и са осталим службама и одјељењима у требињској болници.
„На Одјељењу за неурологију су специфични пацијенти који захтијевају максималну његу и хигијену, неријетко и двадесетчетворочасовни надзор, праћење виталних параметара, давање терапије на вријеме, храњење и појење. Тако да, сваки дан је напоран и пун изазова, али као што сам већ рекао да поново бирам свој позив, опет бих исто изабрао, а вјерујем да би исто урадиле и моје колеге јер, на крају дана, остајете са чињеницом да сте некоме помогли и учинили му тај дан љепшим и пријатнијим, а тај осјећај нема конкуренцију“, закључује главни медицински техничар.
Чини се да запослени на Одјељењу за неурологију имају велику дозу пожртвованости и спремности на труд, рад и одрицање, а прије свега љубави и емпатије према својим пацијентима. И начелница одјељења и главни медицински техничар представљају одјељење управо кроз пацијенте као приоритет, причају о ономе што је важно за њих, али не због њих самих већ управо због људи који су принуђени да бораве на њиховом одјељењу. Зато, нећемо претјерати ако кажемо да су запослени на овом одјељењу прије свега положили тест људскости и саосјећајности, а послије и сваки други мање битан у односу на квалитете које посједују.
.jpg)
