IMG-a5342248e352bc00294676f67ee6900c-V.jpg (238 KB)

Љекари Одјељења за плућне болести и једна смјена пулмолошких сестара

Прошло је нешто више од четири године откада је вирус корона закуцао и на врата нашег града, а требињски љекари су га спремно дочекали и храбро и неуморно се борили за сваки живот. Ипак, чини се, највише је овим вирусом било погођено Одјељење за плућне болести у чијим просторијама је направљено Инфективно одјељење. У првом налету ковида, без поговора су пулмолози и пулмолошке сестре обукли заштитне скафандере и кренули у битку која је трајала, рекли бисмо, предуго. Данас, медицинско особље Одјељења за пулмологију и даље осјећа посљедице короне усљед које је ослабљен имунитет људима те се поново биљеже случајеви туберкулозе, у Херцеговини искорењене неколико година прије ковида. Ипак, свјесни колико је њихов позив важан, ништа не препуштају случају па је захваљујући њиховој стручности, али прије свега људскости, и требињско Одјељење за плућне болести широко познато и високо котирано.

„Требињско Одјељење за плућне болести је регионални центар за цијелу Херцеговину што значи да се на нашем Одјељењу поред пацијената из Требиња лијече и пацијенти из Билеће, Гацка, Љубиња, Невесиња и Берковића. Раније смо имали много туберкулозних пацијената, некада и преко 20. Међутим, посљедњих година немамо туберкулозу, чак смо је пред корону скоро потпуно искоријенили. Сада, усљед пада имунитета биљежимо по три до четири случаја у посљедње три године, а с обзиром колико је имунитет људима ослабљен очекујемо и пораст“, започиње забринуто примаријус доктор Душанка Мићуновић Јовановић која у Болници Требиње ради пуних 39 година, док је 18 година начелник Одјељења за плућне болести.

IMG-042ddd15ea6089a8bc63a697f8a9d751-V.jpg (243 KB)

Примаријус доктор Душанка Мићуновић Јовановић, начелник Одјељења за плућне болести

Када смо прошли ходником овог одјељења изненађујући је био број пацијената гдје је у свакој соби практично сваки кревет попуњен. Запитасмо се, колико љекара и медицинских сестара ради на овом одјељењу како би успјели да се посвете сваком пацијенту. Тако, дођосмо до информације да пулмологија има 18 запослених, а да тренутно раде два доктора пулмолога, док су три на специјализацији. Не крију, добро ће им доћи подмладак. И доктори пулмолози су доступни 24 сата тако што раде у Болници до 15 часова, а затим су до седам ујутру доступни по принципу приправности што имплицира да пулмолог мора доћи на своје радно мјесто уколико буде хитних случајева, у било које доба дана или ноћи.

Велики број пацијената је посљедица тога што је наше одјељење за плућне болести одувијек регионални центар, а уједно имају и широко поље дјеловања. Тако се на овом одјељењу од дијагностичких метода ради бронхоскопија, спирометрија, алерголошка тестирања, плеуралне дијагностичке и терапијске пункције које представљају евакуацију течности из плућних марамица. Но, уколико узмемо у обзир да је само прошле године на овом одјељењу на болничком лијечењу било преко 800 пацијената, а да буде и мјесеци у години када на њиховом одјељењу лежи по 100 болесника, јасно је да је бити пулмолог и пулмолошка сестра у требињској болници велики изазов, а сасвим сигурно је њихов сваки дан изузетно напоран и стресан.

„У Болници Требиње се бронхоскопија ради од 2002. године и она представља ендоскопску методу гдје се апаратом бронхоскопом улази у плућа и узима се исјечак из бронха. Ова метода се примјењује код сумњи на тумор плућа премда се ради и код сваког искашљавања крви или сумњивих сјенки на плућима. Заправо, бронхоскопски преглед је постао рутинска метода“, прича нам докторица Мићуновић Јовановић и истиче да је бронхоскопију прије њих радила једино болница у Бањалуци.

С обзиром да је почела сезона алергија докторица Душанка наглашава да се на њиховом одјељењу посљедњих петнаестак година раде интрадермални тестови на инхалационе алергене приликом којих се испитује 18 стандардних алергена и утврђују да ли су присутне респираторне алергије.

ТОРАКАЛНИ ХИРУРГ НАС УПОТПУЊУЈЕ
„У посљедње вријеме имамо потребу за консултацијом са торакалним хирургом тако да нам једном мјесечно долази др Милорад Бјеловић који је начелник за торакалну хирургију у Сремској Каменици. За сада се пацијенти  оперишу у Универзитетској болници Фоча па је тако прошли мјесец пет наших пацијената тамо оперисано. Сматрам да је за пацијенте веома значајно што доктор Бјеловић долази у нашу болницу јер тако не морају да иду на прегледе у друге медицинске центре. Ипак, морам нагласити да је план да нова болница у Требињу буде мјесто гдје ће се, у будућности, радити те операције. Такође, планирамо увести и интервентну бронхологију и трансбронхијалну биопсију коју ће бити могуће радити уз подршку грудне хирургије, као и ултразвук плућа за који ће бити едуковани млади доктори који су тренутно на специјализацији“, каже докторица Мићуновић Јовановић.

Начелница Одјељења за плућне болести највише истиче значај едукације медицинског особља, како доктора пулмолога тако и пулмолошких сестара.

„Пулмолози, као и сви доктори специјалисти, имају конгресе и семинаре које редовно посјећујемо колегиница и ја и то је веома значајно за нас јер увијек нешто ново чујемо, видимо и размијенимо мишљење са колегама. На тим конгресима се увијек приказују поједини занимљиви случајеви што је заиста интересантно јер видимо како су колеге дијагностиковале ту болест и шта су предузели како приликом дијагностике тако и у терапији. То је од круцијалног значаја у нашој пракси јер једна жива ријеч и приказ случаја неупоредиво су значајнији и опипљивији него кад исто прочитате у неком стручном часопису. Такође, сваке године имамо и мајске пулмолошке дане, које редовно посјећујемо, често и као предавачи стручних радова из наше праксе“, прича докторица Душанка и посебно подвлачи да су пулмолошке сестре у нашој болници едуковане да раде бронхоскопију и да асистирају приликом плеуралних пункција.

IMG-9969e1190c85c3f682fdcffb571e4fd1-V-1.jpg (225 KB)

Пулмолози: др Душанка Мићуновић Јовановић, др Биљана Богдановић и специјализант пулмологије Никола Пејаковић

Докторица се носталгично присјећа периода када се запослила у Болници Требиње, на Одјељењу за плућне болести.

„Када сам почела да радим није постојао ни ЦТ апарат, радио се рендгенски снимак плућа. Касније, када смо добили ЦТ селективно се размишљало кога послати на то снимање. Евидентно је дијагностика значајно узнапредовала, а самим тим се и опрема морала осавременити. Тако данас имамо два спинометра и један видео бронхоскоп, а требало би још један новији да добијемо за нову болницу. Што се тиче нашег одјељења, од опреме заиста имамо све што нам је потребно за нормално функционисање“.

ИСТРАЖИВАЧКЕ СТУДИЈЕ СУ ТРАДИЦИЈА
„У склопу нашег одјељења радили смо три велика истраживачка пројекта којима смо се укључили у светске студије и бавимо се истраживањем лијекова који се користе у лијечењу плућних болесника. Једна студија је била онколошка па смо пацијентима који су били у четвртом стадијуму болести давали биолошки лијек који се показао одличним и значајно је продужен живот пацијентима. Сада је у току студија у којој испитујемо лијек за нејтеже облике хроничне обструктивне болести плућа. Наредно истраживање се односи на биолошку терапију астме и сматрам да су то иновације у медицини због којих видимо светло на крају тунела“, прича нам начелница.

С обзиром на број пацијената, константна консултација медицинских сестара и доктора пулмолога је императив па докторица истиче значај модерних средстава комуникације која им значајно олакшава посао и омогућава да 24 часа буду на вези са сестрама које су увијек на одјељењу и прате пацијенте.

Тако смо, осим са начелницом, разговарали и са Надом Шаровић, главном медицинском сестром на Одјељењу за плућне болести, која нам је приближила задужења пулмолошких сестре. Нада истиче да, главна медицинска сестра поред тога што мора да има техничке вјештине, треба да има и добре комуникацијске способности које ће јој помоћи да унапријеђује и јача свој тим, а уједно да на тај начин ствара и односе пуне повјерења. Ипак, можда најбитније задужење је адекватно реаговање и тимско проналажење рјешења у тешким и непредвиђеним ситуацијама, када је свака секунда битна.

Нада Шаровић, главна медицинска сестра Одјељења за плућне болести.jpg (338 KB)

Нада Шаровић, главна медицинска сестра Одјељења за плућне болести

„С обзиром да медицина веома брзо напредује, мијењају се и приступи лијечењу и уводе се нове процедуре, па се тако и посао медицинских сестара константно унапређује. Ипак, рекла бих да суштина остаје иста - увијек и на најбољи начин помоћи свакоме коме је наша помоћ потребна. Медицинске сестре на овом одјељењу, поред општег знања и вјештина, обучене су и за рад са пацијентима обољелим од упале плућа, хроничне опструктивне болести плућа, туберкулозе, астме, плућне емболије, карцинома плућа... Уједно, по налогу љекара, учествују и у терапијским, дијагностичким и свим осталим процедурама“, наводи главна медицинска сестра, која се ниједног тренутка није покајала због позива који је изабрала.

Нада у Болници Требиње ради скоро 40 година, а посљедњих 10 година је главна медицинска сестра на овом одјељењу. Сигурна је, каже, да основци приликом одабира свог позива немају представу колико је он тежак и озбиљан и колико одговорности носи са собом. Тако, ни она није била потпуно свјесна важности овог занимања, но, то не мијења чињеницу да се у свом послу пронашла. Јер, ипак, пацијенти су за њих најважнији и све раде како би њима помогли и олакшали им боравак на овом одјељењу.

Нада се присјећа периода кад је проглашена ковид пандемија и тренутка кад је њихово одјељење преорганизовано у ковид одјељење. Каже, тај период памте као једно изузетно тешко искуство.

„Наши радни дани су се граничили са неиздрживим. Нисмо ни слутили каква ће невоља задесити свијет и шта ће се све сручити на наша леђа. Љекари, медицинске сестре и помоћно особље увезали су се у још чвршћи и снажнији тим и свако је давао максимум свог знања и снаге. Трудили смо се да помогнемо и спасимо животе људи који су се борили за ваздух. Нажалост, некада исходи нису били онакви какве смо ми жељели. То су били тешки дани за нас, наше пацијенте и њихове породице. Смјењивали су се страх, безнађе и нада. Мислим да смо, захваљујући ковиду, прилично добро савладали како да се носимо са тешким ситуацијама. Сестринство је  важан дио здравствственог система и наша присутност и рад неизоставни су дио сваке здравствену установе“, закључује главна медицинска сестра.

Колико год да све напредује и олакшава се рад осавремењавањем опреме, на тешке болести, патњу пацијената и смртне исходе нико не може да се навикне. Тако, неријетко, свако од њих одлази кући са свим проблемима које је тај дан носио са собом и труде се да преброде ситуације које су их дубоко потресле прије свега због добробити пацијената којима су потребне. Јер, напосљетку, увијек има позитивних исхода који им уљепшају дан и дају разлог да наставе борбу.