У Музеју Херцеговине вечерас је у оквиру циклуса "Херцеговачки сликари"отворена изложба ,,Аскурђела и њени дарови” Јелене Глоговац Савић.
Изложба „Аскурђела и њени дарови” која је 10 самостална изложба ове Херцеговке је настала као резултат сликаркиног тражења везе са природом и насљеђем жене у поднебљу у којем живимо. Узимајући мотив Херцеговине као колористичку представу живог и плодног и мотив жене као водиље кроз све вијекове, Јелена Глоговац Савић у својих 20 сликарских радова симболички укорјењује женске ликове из прошлости и предања у ванвременско постојање.
Према ријечима Јелене Глоговац Савић, жена Аскурђела је наша прамајка и она је оставила је традицију, вјеру, сујевјерје, обичаје и фине моменте да се жене називају женом.
"Наша дивна Херцеговина се провлачи кроз све ове слике једног дивног пејзажа. Ја сам по природи оптимиста и дневни живот није онај који ми живимо. Наш унутрашњи живот је много битан и углавном је онакав какав га себи направимо. Задовољство и промишљање о животу, и само о финим и срећним стварима јесу носиоци ове изложбе. У сваком дану свако од нас има тешких момената и проживи их, али идемо и живимо даље. Ова изложба је у ствари ода животу", рекла је Савић-Глоговац.
Предговор за каталог дала је и кустос Тамара Рајковић историчар умјетности која је написала да је у овом циклусу умјетнице изразит осјећај топлине, спокојства, што је нарочито постигнуто колористичким богатством и љепотом.
"У Јелениним природним сценографијама смјештене су виле, богиње, русалке, ријеке, ждралови, овнови...У средишту је жена. То је сликарство симболизма у коме старо и ново долазе на исту тачку. Уједно је и сликарство звука, јер преовладавају музички симболи - звона, двојнице, гусле...., чије мелодије готово да можемо чути, а које нам преносе човјеково древно искуство садржано и скривено у митовима", истакла је Рајковић.
