Прва редакција (с лијева на десно): Ђорђе Вучинић, Миливоје Бекан и Неђо Марић
Далеке 1975. године, на тадашњи Дан Републике, 29. новембра, у 13:01 ријечима Николе Kалопера, новинара и уредника Првог програма Радио Сарајева: „Овдје Требиње“ – почела је историја наше медијске куће, 37. локалне радио-станице у Босни и Херцеговини и првог радија у источној Херцеговини.
Тако је „Глас Требиња“, како читамо на његовим пожутјелим страницама „у својој 24-тој години постојања добио достојног помоћника у одговорном, али и драгом задатку – информисању радних људи и грађана наше комуне“.
„Требињска свакодневница је обогаћена за једно савремено средство информисања, чије су могућности и значај и велике и несагледиве. Дневна вијест, о најзначајнијим и најактуелнијим збивањима у нашој комуни, постаће приступачна сваком дому, сваком радном човјеку и грађанину, а шта правовремено и добро информисање значи - не треба да трошимо много ријечи – довољно је само да поменемо: само добро обавјештен радни човјек може да буде и добар самоуправљач“, писао је тада „Глас Требиња“.
Радио Требиње тада је дјеловао у саставу Информативног центра, чији дио постаје и „Глас Требиња“, а његов оснивач је Скупштина општине Требиње.
Са обиљежавања пола година радија у вили Ластва (Неђо Марић, Радомир Шакотић, Миливоје Бекан, Мухарем Бабовић, Енес Бехрамовић, Момир Бркић, Мајда Ћатовић, Ђорђе Вучинић, Стево Аћимовић, Слободан Муцовић)Први директор Информативног центра био је Радомир Шакотић, док је за главног и одговорног уредника Радио Требиња именован Ладислав Ребац, тада дописник РТВ Сарајево из Требиња.
Миливоје Бекан, Неђо Марић и сарадник Ђорђе Вучинић били су новинари прве редакције, али је убрзо програм новотворене станице окупио све што је у Требињу тада „писало“: за радио сарађују Драшко Бубрешко, Момо Пиљевић, Мустафа Цицо Арнаутовић, Бобо Анђелић, Зоран Божић...Први спикери били су Момир Бркић, Мухарем Ћићо Бабовић, Мајда Ћатовић и Нада Грубач, а музички уредник Споменка Ликић.
У почетку је Радио Требиње, на фреквенцији од 202 метра на средњим таласима и ултракратким 99,3 мегахерца, емитовао програм од два часа, са централном емисијом „Хроника комуне“.
У вријеме електронских снимача звука, рачунара и софтвера за монтажу није лако замислити колики је труд захтијевала продукција у оно технички оскудно доба: писало се на БИСЕР писаћим машинама, на терену снимало на „ухерима“ тешким 7 килограма, а потом сатима монтирало на магнетофонским тракама, музика емитовала са грамофонских плоча, до којих се тада с муком долазило...
„Али је за Требиње то био догађај достојан историје. Радио станица је у то вријеме значила посве другачији статус за средину: Требиње није више било мали град, сврстало се у ред израслих и развијених какви су нама најближи били Дубровник и Мостар са својим радио-станицама. Причало се да су људи напуштали посао у времену кад смо емитовали програм - да би слушали радио“, присјећа се првих дана радија тада новинар-сарадник у редакцији Ђорђе Вучинић.
Дио редакције из 1977. године: Ратка Гркавац, Ђорђе Вучинић, Смиљана Перовић и Исмет БеговићО почецима прије 40 година први директор Информативног центра Радомир Шакотић каже да је радио имао срећу да у прву редакцију окупи екипу младих новинара спремних да се ухвате у коштац и проговоре отворено о свим слабостима друштва.
„У моје вријеме сваки трећи дан радио је ‘кажњаван’ – момци би ‘загризли’ и за иоле озбиљнији текст који се властима није свиђао – морао само ићи и Општину да се правдам. И некако сам успијевао у томе, па би нам опраштали“, присјећа се Шакотић.
„То је било романтично вријеме – када смо широм отворених очију учили професију која је у тадашој Југославији још била млада. Тада је постављен темељ за добру новинарску школу, за коју је најзаслужнија била каснији уредник Смиљана Перовић. Изузетан професионалац и интелектуалац, она је цијели свој радни и животни вијек посветила овој кући, учећи млађе који су пристизали новинарском занату“, додаје Ђорђе Вучинић.
Радио Требиње
