Помисао на Перу, као уосталом и на сваку земљу са древним елементима и богатством историје и културе, нестварних пејзажа и архитектуре, у многима побуди знатижељу. Посјетити је, и то више пута, указује да онај ко ју је доживио изблиза има дубоке разлоге зашто јој се враћа. Нама их је открио Билећанин Милан Војновић, грађевински инжењер у Београду, који се скоро вратио са путовања, малтене надреалног.
На једном простору доживио је мир уз шум Тихог океана, пјешачење планинским масивима Анда, пустињу и прашуму, колонијалне коријене Јужне Америке и аутохтону културу те ванвременску архитектуру, грађевине њему и приватно и професионално значајне. Нисмо изненађени што га је ново путовање у земљу која има све што се замислити може, како нам каже, обогатило у сваком смислу.
Основне и мастер студије завршио је на Грађевинском факултету, Универзитета у Београду. Избор професије, искуство у пројектовању и жеља да се опроба на градилишту одвели су га прије неколико година први пут у чудесну земљу Царства Инка, постојбину старе цивилизације чији се темељи вијековима његују. Година дана у Лими, гдје је водио извођење радова на градилишту на регулацији ријеке Ике, била је довољна да заволи, али недовољна да поближе спозна и готово сваки кутак Перуа.
„Као пројектант сарадник имао сам прилику да учествујем у пројекту уређења и регулације десне обале ријеке Саве, пројекат „Београд на води“. Послије сам хтио да пробам како изгледа рад на градилишту, пошто је пројектовање углавном канцеларијски посао. Гледао сам прилике у иностранству и, ето, искочио је Перу, што нисам хтио пропустити“, оживљава тренутак који ће касније прерасти сва његова очекивања.
Лима - обалска зона уз Пацифик
Радећи на градилишту уочио је предности и мане пројектовања и извођења и одлучио да каријеру настави као пројектант. Проникавши дубље у Миланов темперамент, откривамо како је један од разлога уписа Грађевине била спознаја да са овом професијом може радити било гдје, још важније и повезивати упознавање неке земље са професионалним ангажманом. Осим тога, отићи пословно, знак је да је залагање препознато па и вредновано.
„Такве ствари су извор мотивације за остваривање виших професионалних циљева и даљи развој каријере. Грађевина, занимљива и динамична професија, поред велике одговорности пружа феноменалан осећај да остављате неки траг тиме што радите. Било да су то објекти које градите као извођач или дизајнирате као пројектант. „Београд на води“ је изведен за вријеме мог боравка у Перуу. Добар је осећај видјети да је нешто што сте цртали реализовано, поготово на тако значајном пројекту“.
Оаза Huacachina, једна од најпознатијих оаза у свијету, у близини града Ике гдје је Милан радио
Тај унутрашњи порив за откривањем свега новог морао је испливати. Не само пословно него и приватно. Зато се недавно и туристички отиснуо на дестинацију коју је током професионалног ангажмана успио тек да загребе по површини и наслути све тајне ове фантастичне земље.
„Мој је утисак да ко једном оде у Перу, вратиће се сигурно још који пут! Земља је огромна и увијек има нешто ново да се обиђе. Перу ме освојио нестварном и разноврсном природом од обалске зоне уз Тихи океан, којој припада главни град Лима са прелијепим плажама и заласцима сунца, преко планинских масива Анда са великим бројем ледничких језера, све до зоне прашума Амазоније са невјероватним биљним и животињским свијетом. Општа фасцинација је да је Перу земља у којој у било ком тренутку можете осјетити сва четири годишња доба. Узмете авионску карту, и ту сте за мање од сата. Лима обилује различитим стиловима архитектуре, од колонијалних катедрала и палата до модерних објеката, препуна музеја, галерија, позоришта, богатог ноћног живота и прелијепих плажа. У Лими сам живио у обалском дијелу Перуа и по мом укусу, то је град савршене климе, сличне Херцеговини!“
Свако мјесто прича је за себе, а топлијим га чине срдачност и гостопримљивост Перуанаца, по темпераменту, каже, доста сличних нама.
„Перуанци су топао и срдачан народ, богате културе са страшћу за кулинарством, што их чини изузетно интересантним за упознавање и истраживање њихове традиције. И музика и плес играју важну улогу. Постоје и бројни фолклорни плесови који одражавају различите регионалне традиције. Доминирају католички обреди, као и обичаји и вјеровања народа који потичу од праисторије, попут поклоничких мјеста и обреда који се односе на Инке и преиндијскa божанства. Његују многе фестивале којима обиљежавају различите аспекте културе и традиције. Од најпознатијих, Инти Рајми (Inti Raymi) посвећен је Инка божанству Сунца. „Fiestas Patrias“ су национални празници којима се обиљежава дан независности и широм земље се одржавају параде, концерти, народни плесови и прославе у част овог догађаја, што је прилика да се породично окупе, славећи идеју независности и слободе“.
МОРСКО ПРАСЕ НА МЕНИЈУ
„Перуанска храна је феноменална, иако не признајем да је боља од наше. Представља богату мјешавину инске, шпанске, афричке, кинеске и јапанске кулинарске традиције. Поносни су на своју кухињу и храну обично припремају са многим зачинима и састојцима, што доприноси богатству укуса и арома. Популарна јела су Севићи (Ceviche) или свјежа риба маринирана у лимуновом соку, зачињена чилијем и разним зачинима и обично послужена са слатким кромпиром. Ломо салтадо (Lomo Saltado) је популарна комбинација перуанских и кинеских утицаја, а састоји се од прженог меса, обично говедине са луком, паприком и кромпиром, зачињено соја сосом. Античухос (Anticuchos) су парчићи маринираног меса, уобичајено говедине или животињских изнутрица, који се прже на жару и послужују са рижом или кукурузом. Пробао сам месо од морског прасета, мада је мој фаворит, ипак Ломо салтадо!“
На свом путу кроз Перу, постојбину шпанске и културе Индијанаца, нарочито Инка царства, Милан је посјетио све зоне Перуа, обалски дио, планину, пустињу и прашуму.
„У архитектонском смислу Мачу Пикчу је невјероватан!"
„Од планинске зоне Перуа обишао сам Анде, у непосредној близини града Хуараза, смјештеног у срцу овог масива, одакле смо се пели на Бијеле Кордиљере, међу нестварну природу и подручје богато историјом и културом. Ту је неколико лагуна од којих „Rocotuyoc“ изгледа нестварно и једно је од најимпресивнијих природних чуда на Бијелим Кордиљерима у Перуу. Обишао сам и пустињску регију у близини града „Ica“, једног од најсувљих региона на планети у чијој близини је оаза „Huacachina“, чудо природе које уљепшава сурови пустињски пејзаж, за коју се везује легенда да је настала од исплаканих суза Инка принцезе за изгубљеном љубављу. Посебан утисак на мене је оставио Мачу Пикчу (Machu Picchu), ако је уопште могуће пренијети лични доживљај тог мјеста! То је културни микс, гдје Инке и Шпанци срећу модеран свијет, чинећи га фасцинантним мјестом за истраживање“.
Лагуна Rocotuyoc, једно од најимпресивнијих природних чуда на Бијелим Кордиљерима
Упркос комплетној фасцинацији Перуом, као грађевинском инжењеру посебно му је била занимљива архитектура, нарочито сам Мачу Пикчу.
„У архитектонском смислу Мачу Пикчу је невјероватан! Ниво детаљности приликом израде свих објеката, гдје је сваки камен обликован да савршено одговара сусједном, нестварно правилна геометрија, импресивно! Мој доживљај Перуа је да је то земља са величанственом природом, богатством екосистема, историјским и археолошким насљеђем, кулинарством и топлим и срдачним људима. Напросто, земља и народ са невјероватном енергијом. За љубитеље авантуре и активног одмора, измишљено мјесто!“
ДРЕВНИ ГРАД ИНКА
„Мачу Пикчу, центар Инка архитектуре и културе, најпосјећеније археолошко чудо свијета налази се у Андима, на око 2.400 метара надморске висине, са погледом на планинске масиве и зелене долине. Изграђен је у 15. вијеку. Његова географска локација и јединствена изградња свједоче о вјештинама и инжењерским способностима Инка цивилизације. Посјету овом невјероватном мјесту сам доживео као трансцедентно искуство, које се не може у потпуности описати ријечима, мора се доживјети! Куско (Cuzco), стари престони града Инка је почетна тачка за путовања ка Мачу Пикчу, одакле се иде комбинацијом бус-воз до мјеста „Аguas celientes“ или „топле воде“, познатом по великом броју термалних извора. Од мјеста „Аguas celientes“ до самог древног града Инка може се доћи комбијем или, како сам ја ишао пјешке. Стазе пролазе кроз прашуму, испресијецане многобројним изворима, а природа је нестварна! Куско је познат по каменим улицама, трговима и импозантним црквама које су Шпанци градили на рушевинама Инка цивилизације“.
Оно што је Милану боравак у Перуу, такође учинило посебним је дружење са локалним становништвом, а због њихове вјерности свом језику, научио је и шпански, што назива бенефитом више из Перуа.
„Дијелили су са мном приче, обичаје и топлоту гостопримства. Сваки разговор ме обогатио и проширио видике. Упознао сам и доста наших људи, који тамо живе и раде, стекао нова пријатељства и пословне конекције. Тамо сам научио да цијеним слободно вријеме и да у послу нема тензије и притиска ако се поставите на прави начин. Они уживају у сваком тренутку и често налазе вријеме за одмор и опуштање са породицом и пријатељима“.
Из Перуа се вратио средином фебруара. И није се само вратио, већ је са собом донио прегршт нових успомена. Повратак у реалност, у шали нам каже, није му једноставан након осјећаја слободе и авантуре које је искусио током мјесец дана живота у овој јужноамеричкој земљи.
„Све ми већ недостаје, али ово искуство инспирација је за наставак пословних активности и планирање нове експедиције. У Јужној Америци волио бих обићи Бразил, Колумбију и Аргентину, а жеља ми је да упознам и Индију и Јапан. Перу је утицао да проширим видике, допуним искуство на личном и професионалном нивоу. Путовање тог типа могућност је да се изађе из зоне комфора и подстиче лични развој“.
Како га путовања покрећу и мотивишу очекујемо да ускоро чујемо да је макар једну од жеља остварио и отиснуо се опет негдје преко океана, било приватно или пословно. У међувремену, он је човјек наклоњен природи, лову и стрељани, тенису и фудбалу, али и историјској литератури са којом стиже гдје год пожели. У Београду гради каријеру, док се родној Билећи и Херцеговини увијек враћа, овдје, гдје се попут чаробног Перуа пажљиво чува традиција и његују драгоцјени породични сусрети.
.jpg)
