На Централном спомен-обиљежју погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата у Бањалуци положени су вијенци поводом обиљежавања Дана сјећања на убијене и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији "Олуја".
У знак одавања почасти свим страдалим и прогнаним Србима у злочиначкој хрватској акцији "Олуја" данас су се огласиле и сирене за узбуњивање у свим градовима и општинама у Републици Српској.
Само народ који има своју државу никада неће доживјети егзодус и етничко чишћење какав су, нажалост, крајем протеклог вијека доживјели Срби у хрватској злочиначкој и геноцидној акцији "Олуја", истакао је предсједник Републике Српске Синиша Каран новинарима у Бањалуци поводом обиљежавања Дана сјећања на убијене и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији "Олуја".
- Српска данас одаје дужно поштовање, пијетет и вјечну захвалност за 1.904 српске жртве погрома у "Олуји". Након више од три деценије саосјећамо са свим породицама и потомцима страдалих у етничком чишћењу Хрватске од Срба које има све карактеристике геноцида. Они су након свега нашли своје двије домовине - Српску и Србију. То је доказ да само народ који има своју државу неће доживјети такав егзодус и етничко чишћење - рекао је Каран.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је данас да је самопоштовање данас једина, велика, национална, заједничка политика Срба.
Стевандић је рекао да су у хрватској злочиначкој акцији "Олуја" бездушно, бестијално, подмуколо протјерани и побијени невини Срби.
- Наша је обавеза да то никада не заборавимо и не устукнемо када је ријеч о поштовању према нашим невиним жртвама и тражењу одговорности за оне који су их побили - рекао је Стевандић.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић изјавио је да је злочиначка акција "Олуја" најстрашнији егзодус који су Срби доживјели послије Другог свјетског рата, а за тај злочин нико није одговарао.
- Оно што се десило 1995. године је најстрашнији егзодус послије Другог свјетског рата, потпомогнут од појединих земаља запада. Ми смо овдје да та дешавања не заборавимо и да их назовемо правим именом - рекао је Остојић.
Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић рекао је да је људска, национална и морална дужност српског народа да се поклони и захвали свим јунацима који су својим животима бранили Српску, учествујући у свим најважнијим биткама за слободу.
- Данас смо имали прилику да то учинимо, пред овим спомеником у центру Бањалуке, на којем су њихова имена уклесана златним словима - рекао је Станивуковић.
Срби у Републици Српској и Србији су један народ, који дијели и херојства и страдања, што показује и заједничко обиљежавање, у присуству државног врха Српске и Србије, Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995, истакао је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
Предсједник Информационо-документационог центра "Веритас" Саво Штрбац захвалио је властима Републике Српске и града Бањалука јер су омогућили подизање Централног спомен-обиљежја у центру Бањалуке, на којем је исписано и око 5.500 имена војника Војске Републике Српске Крајине.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас у Бањалуци, поводом 31 године од злочиначке хрватске акције "Олуја", да су Срби увијек били спремни да најскупље плате слободу јер су знали да живот без ње не вриједи.
- Та цијена је често плаћена живота и била је најскупља. Српски народ је увек био спреман да је плати, јер је знао да живот без слободе не вриједи - нагласила је Стаменковски.
Вијенце су положили предсједник Републике Српске Синиша Каран, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, као и директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац.
Претходно је у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци служен парастос поводом обиљежавања Дана сјећања на убијене и прогнане Србе у "Олуји".
Свештенство бањалучке Епархије служило је парастос у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци за пострдале у погрому Срба из бивше Републике Српске Крајине у августу 1995. године.
Сјећање на убијене и протјеране Крајишнике обиљежено је и у Србији.
У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за све страдале Србе у злочиначкој акцији Олуја.
Парастосу су присуствовали бројни грађани, међу њима и многи избјегли Крајишници који су спас пронашли у Србији.
Подсјећамо, Република Српска и Србија, у Мркоњић Граду, обиљежавају Дан сјећања на убијене и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији "Олуја".
Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.
На ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.
Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година - што представља посебан "црни рекорд" грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у "Веритасу".
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
