Емотивном изложбом „Гојко Шантић, глумац моћне сценске појаве“, у поставци Музеја позоришне уметности Србије, почео је 69. Фестивал фестивала у Требињу.
Публика је имала прилику да погледа панеле са фотографијама и објашњењима детаља из представа богатог глумачког опуса овог знаменитог српског глумца, наочитог Херцеговца који је, како је речено, плијенио својим наступима и појавом, гдје год се кретао.
Весна Буројевић, директор Музеја позоришне уметности Србије је, како је на отварању истакла, имала велику част што је управо њој повјерен задатак да направи ову изложбу о једној, како је истакла, невјероватној личности, горостасу, умјетнику, дивном човјеку и племенитој личности.
„Нема довољно ријечи да се опише колико је Гојко Шантић био посебан и велика је штета што нас је напустио рано и што би, ево, прошлог месеца напунио 80 година. Тиме је одговорност да га сачувамо у сјећању још већа, али ми покушавамо да на овај начин сачувамо у сјећању све великане, да сачувамо њихове највеће домете, па је и ова изложба једна прича о Гојку Шантићу и чини почетак те приче, да га сачувамо у нашем културном сјећању“, навела је Буројевић.
Напомињући да је Шантић један од великана друге половине 20. вијека, она је истакла да овај глумац спада у плејаду највећих умјетничких домета, из генерације такозваних „Бојанових беба“, припадник Југословенског драмског позоришта из времена када је било најзначајније позориште ондашње државе.
„Рано је уписао глуму, са седамнаест година, дипломирао прије двадесет једне године и тада је био добитник награде за најбољег глумца – дипломца у `Атељеу 212`, гдје је одиграо двије представе, а након тога прелази у Југословенско драмско позориште, које је тада било носилац тих савремених токова, као и класике, што је било право мјесто за тако великог умјетника који у овом позоришту остаје 40 година и остварује 30 улога, од одиграних 70. Значајно је поменути и то да је управо он био носилац свих великих улога, са својим гласом, стасом, достојанством и уопште појавом“, додала је Буројевић.
Театролог и члан Умјетничког савјета фестивала Милован Здравковић сматра да ово није само изложба о Гојку Шантићу, већ, на неки начин, и о значајним умјетницима из друге половине 20. вијека.
„Гојко Шантић је, међу њима, био један од темеља позоришног живота Југославије и Србије, тако да, када се погледа изложба, види се да су то све позната имена која говоре о значају наше историје која је врло богата, а он је један од лучоноша те љепоте уметности, што нас чини поносним да смо имали таквог човека“, казао је Здравковић.
Додаје да је у његовим генима био Његош, као што је то и у свим Србима.
„Он је то умио антички да изнесе, јер је напросто он био антички глумац, тако да ту нема шта да се каже осим - Браво, поносни смо што смо га имали“, закључио је Здравковић.
Слободан Цуцо Вујовић, координатор Фестивала фестивала, као велики пријатељ и познавалац дјела Гојка Шантић, истакао је да је у питању личност која је непоновљива у сваком погледу, људском и умјетничком.
„То је личност која није себе видјела као глумца, мада је био један од највећих глумаца, него човјека који тумачи одговарајуће улоге које је играо. Дакле, он је играо у позоришту, а није се играо са позориштем, као што, нажалост, данашња глумачка генерација то зна чинити на један дрзак начин, поигравајући се позориштем и поигравајући се глумом, непоштујући њена правила“, истакао је Вујовић.
Напомињући да је Гојко Шантић, поред изучених школа, имао и глумачки нерв, као и изграђени говор који му је дала Херцеговина, Вујовић је мишљења да је овај глумац радио предано на својим улогама, говорно се усавршавао до врхунаца великих глумачких имена попут Миливоја Живановића, Љубе Тадића и осталих са којима је играо.
Говорећи о Шантићу као великом патриоти, Вујовић је нарочито истакао његову љубав према Херцеговини.
„Гојко Шантић је, поред тога што је волио свој Мостар, неизмjерно волио и Требиње, коме се враћао и долазио, поготово у вријеме рата. Он је овдје правио Дучићеве вечери поезије и поезијом, на одређени начин, овом народу уливао вјеру, повјерење, патриотизам. Зато, ако кажем патриотизам, онда он јесте - Гојко Шантић“, казао је Вујовић на крају.
