Pozorišni radnici i predstavnici dramskih amaterskih društava iz regiona iznijeli su svoje viđenje stanja u pozorišnom amaterizmu, počevši od Bosne i Hercegovine, pa do Makedonije, na tribini organizovanoj u pratećem programu Festivala na temu „60 godina Festivala festivala – Kuda ide pozorišni amaterizam“.

Svi oni su zauzeli zajednički stav – da se sve manje novaca izdvaja za pozorišni amaterizam, ali entuzijazma ne nedostaje.

Baveći se najprije istorijatom pozorišnog amaterizma u BiH koji datira još iz pedesetih godina prošlog vijeka, Jesenko Muzaferija, član Umjetničkog savjeta Festivala Festivala je istakao da amaterizam u BiH nema masovnost članstva, niti sistemske potpore kakvu je imao u bivšoj Jugoslaviji, ali se ipak pažnja posvećuje mladim kroz razne oblike radionica, organizacija i slično.

„Pored festivala u Bugojnu, treba izdvojiti Festival srednjoškolskog dramskog stvaralaštva BiH u Konjicu, Internacionalni festival srednjoškolskog teatra Juventafest u Sarajevu, Internacionalni festival studentskih pozorišta Kestenburg u Banjaluci, Internacionalni festival amaterskog teatra u Laktašima, a posebno Festival festivala u Trebinju, koji bi se takođe mogao nazvati internacionalnim, regionalnim, zapadnobalkanskim“, naveo je Muzaferija.

Savo Mučibabić, generalni sekretar Saveza umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine i nekadašnji sekretar Saveza amatera Srbije je, međutim, naveo podatak da, i pored sličnih uspona u bivšoj Jugoslaviji i poteškoća sa kojim su se suočili nakon njenog raspada, u Srbiji danas ima oko 400.000 amatera koji još čekaju da se, nakon nedavno usvojene Strategije razvoja kulture Srbije, ispuni obećanja novog ministra da će amaterizam biti jedna od strateških oblasti.

„Savez umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine je član Evropske asocijacije amatera i ja bih zamolio i ostale naše delove bivše države ako žele - da se učlane, jer ne moraju to biti savezi kao celina, već mogu biti savezi pojedinih oblasti. Iako takvog saveza Bosna i Hercegovina nema, možda bi Festival kao organizovan sistem mogao postati član te asocijacije, jer je to mogući put i ka različitim fondovima i saradnji sa drugim pozorišnim trupama“, rekao je Mučibabić.

Dragan Koprivica je, govoreći o crnogorskom dramskom amaterizmu, apostrofirao činjenicu da se i u amaterizmu dešavaju različite mahinacije i upliće politika.

„Ipak, važno je da se amateri javljaju svake godine, da se jave neki novi klinci, neka mlada lica, a veliku ulogu igraju i profesori iz osnovnih i srednjih škola koji vole da zapale tu baklju u srcima mladih ljudi“, rekao je Koprivica.

Makedonac Trajče Kacarov, umjetnički direktor Nacionalne ustanove kulture u Štipu i selektor Festivala festivala za Makedoniju je apostrofirao problem gašenja domova kulture u svojoj zemlji po preporukama Evropske unije zbog kandidature ulaska u ovu zajednicu, pa je od 50 domova kulture nastalo deset nacionalnih ustanova kulture u kojima je dominantno pozorište, ali se tu izgubio amaterizam.

„Ako napravite profesionalno pozorište, vi ste izgubili ovaj festival, vi ste izgubili amaterizam, napravili ste ono što ne ide u prilog amaterizmu, jer sad ja vodim gimnazijske trupe da se takmiče sa nekadašnjim profesionalcima“, kazao je Kacarov.

Reditelj iz Beograda Vladimir Putnik je govorio o festivalima i pozorištima Srbije, stavljajući akcenat na strukturu pozorišta i repertoar, pa ih je podijelio na klasična amaterska pozorišta, studentska pozorišta, gradska pozorišta i dramska studija, a repertoari su raznoliki, od klasičnog, preko domaćih i stranih komada koji tretiraju probleme mladih, do radioničarskog rada.

Na neadekvatan tretman dramskih amatera od strane lokalnih zajednica i države ukazala je glumica iz Crvenke Cvijeta Jovanović – Mučalica koja je istakla da i amateri treba više da se aktiviraju u pogledu iznalaženja sredstava za opstanak...